Jednima su stalno hladne ruke, drugi se svađaju oko klime: Koja sobna temperatura je stvarno najbolja?

Jedni su zimogrožljivi dok drugi svaki čas otvaraju prozore, pa se sa pravom postavlja pitanje - kolika je optimalna temperatura za vaš dom?

U drugoj polovini 19. veka, nemački lekar, Karl Vundelrik, merio je telesnu temperaturu oko 25.000 ljudi i utvrdio je da je u proseku iznosila 37 stepeni. To je tada široko prihvaćeno, ali novi podaci pokazuju da to nije baš tako. Telesna temperatura može da varira od čoveka do čoveka, a takođe zavisi od pola, metabolizma, hormona, aktivnosti, starosti, menstrualnog ciklusa...

Kada se razmotre sve te varijacije, sigurno se može razmisliti i o najboljoj temperaturi za domaćinstvo.

U zemljama umerene ili hladnije klime, smernice Svetske zdravstvene organizacije su ukazivale da je sobna temperatura oko 18 stepeni dovoljno bezbedna da nas zaštiti od hladnoće. Boravak u hladnoj, vlažnoj ili sušnoj sredini ima negativne posledice po fizičko i mentalno zdravlje, od astme do obolevanja srca, anksioznosti i depresije.

"Zdravi domovi su jedni od ključnih faktora za dobro zdravlje. To znači da nam domovi, koji su pristupačni, bezbedni, udobni i topli, pomažu da zaštitimo naše zdravlje i podržimo naše zajednice kako da budu otpornije", rekla je Rebeka Vilson, stručnjak za javno zdravlje u Velsu.

Rezultati istraživanja Zavoda za javno zdravlje Velsa iz 2022. i 2023. godine, sprovedenih tokom zime, pokazali su da su ljudi sve više bili pod stresom u tri meseca uoči zime zbog rasta troškova grejanja (skok sa 57,2% na 66,5%).

Kada je nastupila zima, više ljudi je podešavalo termostat na niže temperature kod kuće i odlučivalo se da greje samo određene prostorije umesto celu kuću. Koristili su termofore ili ćebad kako bi se ugrejali.

"Znamo da su pogođen svi koji žive u hladnim domovima ili se suočavaju sa energetskim siromaštvom. Međutim, istraživanje pokazuje da su određene grupe stanovništva, poput starijih, dece i osoba sa invaliditetom i zdravstvenim problemima, posebno ugrožene", rekla je Vilsonova.

Slično tome, prekomerna toplota predstavlja zdravstveni rizik za one koji žive u toplijim klimama, jer se povećava verovatnoća od toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara. Telo pokušava da se rashladi što dodatno opterećuje srce i bubrege. Visoke temperature takođe mogu da pogoršaju postojeće zdravstvene probleme i negativno utiču na mentalno zdravlje, pri čemu je povećan i rizik od samoubistva.

Istraživanja su pokazala globalnu povezanost između izloženosti hladnoći i toploti i smrtnosti tokom 21. veka, pri čemu stručnjaci pozivaju na veću osvešćenost o neadekvatnim temperaturama kao zdravstvenom riziku.

Problem postaje sve izraženiji zbog klimatskih promena i sve dužih i intenzivnijih vremenskih prilika.

Zanimanje ili socioekonomski status mogu igrati veliku ulogu – radnici na otvorenom često su izloženi ekstremnim temperaturama, dok ljudi koji žive u siromašnijim urbanim ili ruralnim područjima borave u nekvalitetnim objektima što znači da imaju i manji pristup rashladnim sistemima, poput klima-uređaja.

Bebe, deca manjeg uzrasta i starije osobe su posebno osetljive jer imaju smanjenu sposobnost termoregulacije.

Na primer, prema organizaciji "The Lullaby Trust" u Velikoj Britaniji, preporučena temperatura sobe za bebe je nešto niža od prosečne, između 16 i 20°C.

Ako se bebe pregreju, postoji rizik od sindroma iznenadne smrti, pa se savetuje korišćenje termometra za proveru temperature prostorije, ali i provera bebe opipavanjem potiljka i grudi kako bi se utvrdilo da li su znojave.

Prosečna telesna temperatura novorođenčadi i male dece je nešto viša od temperature starije dece i odraslih, obično između 36,5 i 37,5°C. To je zato što im je metabolizam aktivniji, a površina tela veća u odnosu na telesnu masu. Njihova tela se teže znoje, što znači da zadržavaju više toplote.

S druge strane, stariji mogu da imaju potrebu za toplijim domovima jer im je telesna temperatura niža nego kod mladih odraslih osoba. Kako starenje smanjuje metabolizam, telu je teže da proizvodi toplotu.

Stariji su takođe skloniji uzimanju lekova ili imaju hronične bolesti – oba faktora utiču na sposobnost termoregulacije tela.

Žene zaista imaju hladnije ruke

Jedno istraživanje je pokazalo da se fizička sposobnost starijih žena (između 70 i 95 godina) značajno pogoršala već nakon 45 minuta provedenih u prostoru sa temperaturom od 15°C, u poređenju sa prostorom od 25°C.

Biološke i hormonalne razlike između muškaraca i žena takođe utiču na to kako osećamo toplotu i hladnoću.

Žene obično imaju više masnog tkiva između kože i mišića, što štiti unutrašnje organe od hladnoće, ali sprečava da toplota dopre do površine kože i ekstremiteta (šaka, stopala i vrha nosa).

Jedno istraživanje je pokazalo da su ruke žena bile u proseku za gotovo 3°C hladnije od muških kada su bile izložene hladnoći – možda objašnjavajući izreku "hladne ruke, toplo srce".

Menstrualni ciklus takođe igra ulogu, jer telesna temperatura varira tokom ciklusa. Trudnoća i hormonska kontraceptivna sredstva takođe mogu povećati osnovnu temperaturu tela. Međutim, pošto su žene obično sitnije građe i imaju nižu bazalnu stopu metabolizma u poređenju sa muškarcima, proizvode manje toplote kada su izložene hladnoći, što može značiti da se osećaju hladnije, uprkos višoj telesnoj temperaturi.

Kako podesiti temperaturu na poslu?

Naučnici se ne slažu u potpunosti oko toga koliko se termalni komfor razlikuje između polova. Dok neka istraživanja sugerišu da su te razlike male, jedno istraživanje iz Finske sugeriše da bi one mogle biti značajnije.

Na primer, u kancelarijama često dolazi do nesuglasica oko podešavanja temperature.

Istraživanje je pokazalo da su žene češće nezadovoljne temperaturom u prostoriji, osećajući preteranu hladnoću ili toplotu u odnosu na muškarce. Još jedno istraživanje u Japanu pokazalo je razliku od 3,1°C u neutralnoj temperaturi između žena i muškaraca na radnom mestu.

Bezbedna temperatura na radnom mestu je ključna i za zdravlje i za produktivnost.

Toplota može da smanji fizičke sposobnosti i kognitivne funkcije, dok izloženost hladnoći povećava rizik od povreda i bolesti.

U Velikoj Britaniji, zakon obavezuje poslodavce da obezbede razumnu unutrašnju temperaturu na radnom mestu, koja bi trebalo da bude najmanje 16°C, odnosno 13°C ako posao uključuje fizički napor. U SAD, preporučeni raspon temperature na radnom mestu je između 20 i 24°C, ali nema zakonske obaveze da se obezbedi grejanje ili klimatizacija.

Kod kuće, postizanje optimalne telesne temperature nije "magična formula" za savršen san, ali može pomoći, kaže Bil Vizden, stručnjak za san sa Imperijalnog koledža u Londonu.

Telesna temperatura počinje da opada nekoliko sati pre spavanja, a tokom noći dostiže najniži nivo pre nego što ujutru ponovo počne da raste.

Vizden objašnjava da topla kupka pre spavanja može pomoći da se proces spavanja ubrza.

Optimalna temperatura za spavanje je između 16 i 18°C, dok stariji mogu preferirati nešto topliju prostoriju. Međutim, pretopla soba može loše da utiče na kvalitet sna i dovede do češćeg buđenja tokom noći.

Na kraju, idealna temperatura za sve verovatno ne postoji – što znači da se borba oko podešavanja temperature nastavlja, zaključuje BBC.

(EUpravo zato/BBC)