Ujedinjene nacije su odobrile prve karbonske kredite koji imaju cilj da smanje emisije štetnih gasova, a radi se o projektu "efikasnih šporeta na drva" u Mjanmaru.
Iako je mehanizam bio pod lupom zbog zabrinutosti oko grinvošinga (greewashing), tržište kojim upravljaju UN je uspostavljeno u okviru Pariskog klimatskog sporazuma, a trebalo bi da omogući kompanijama i državama da kompenzuju svoje prekomerne emisije tako što će finansirati projekte koji smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte u drugim zemljama.
Kritičari strahuju da ovakvi sistemi, ako nisu dobro postavljeni, mogu da potkopaju globalne napore u borbi protiv klimatskih promena, jer omogućavaju državama ili kompanijama da prikažu kako smanjunju emisije u većim brojkama nego što je zaista slučaj.
Prvi krediti se odnose na projekat u Mjanmaru koji podrazumeva distribuciju efikasnih šporeta na drva. Oni smanjuju zagađenje vazduha u domaćinstvima i ublažavaju pritisak na lokalne šume, saopštila je klimatska agencija UN.
Projekat se sprovodi u partnerstvu sa južnokorejskom kompanijom, a generisani krediti biće uračunati u klimatske ciljeve Južne Koreje i Mjanmara.
Klimatska agencija UN navela je da su ovakve uštede emisija za 40% niže nego u okviru prethodnog sistema, jer se u novom Mehanizmu kreditiranja iz Pariskog sporazuma (PACM) primenjuju konzervativniji proračuni.
"Naš fokus je na izgradnji poverenja u ovo tržište od samog početka, a prvo izdavanje kredita pokazuje da sistem funkcioniše kako je predviđeno", izjavila je Džeki Ruesga, potpredsednica tela UN koje nadzire PACM.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od dve milijarde ljudi širom sveta kuva na otvorenoj vatri ili koristi neefikasne šporete na kerozin, ugalj ili biomasu poput drveta, poljoprivrednog otpada ili izmeta.
Zagađenje vazduha koje tada nastaje svake godine uzrokuje smrt miliona ljudi.
"Čisto" kuvanje
Pećnice u projektu u Mjanmaru efikasnije sagorevaju drvnu biomasu, što znači da je potrebno manje goriva i da se u unutrašnjosti doma širi znatno manje dima.
Međutim, prema sadašnjim trendovima, do 2030. godine samo 78 odsto stanovništva imaće pristup čistom kuvanju, navodi SZO.
"Čisto kuvanje štiti zdravlje, čuva šume, smanjuje emisije i doprinosi osnaživanju žena i devojčica, koje su obično najviše pogođene zagađenjem vazduha u domaćinstvima. Mogućnosti koje nudi ovo tržište ugljenika UN u svim regionima su ogromne, posebno sada kada postoje snažne ekološke zaštite, opsežni standardi i jasan sistem za rešavanje sporova kako bi se obezbedili integritet, inkluzivnost i efikasnost", rekao je šef klimatske agencije UN Sajmon Stil.
Pariski sporazum iz 2015. godine, kojim se svet obavezuje da ograniči zagrevanje znatno ispod 2°C, a idealno na 1,5°C, predviđa i mogućnost da zemlje učestvuju u prekograničnoj trgovini smanjenjem emisija.
Nova pravila za ovaj mehanizam usvojena su na klimatskom samitu UN COP29 u Azerbejdžanu 2024. godine.
Tada je organizacija Grinpis ocenila da sporazum ostavlja "rupe" koje omogućavaju kompanijama da nastave sa zagađivanjem.
S druge strane, neki ekolozi su istakli da, iako nije savršen, sporazum donosi određenu jasnoću koja je do sada nedostajala globalnim naporima za regulisanje karbonskih kredita.
(EUpravo zato/France 24)
