Zagrevanje planete je poremetilo i vreme kada se razmnožavaju biljke i životinje, a to je posebno loša vest po vrste koje zavise jedna od druge. To se događa kada cveće cveta prerano ili pčele koje ga oprašuju stignu prekasno.
Međutim, istraživači su pronašli retku vrstu koja ima koristi od tih promena: kraljevskog pingvina.
Nova studija, koja je obuhvatila 19.000 kraljevskih pingvina na jednom subantarktičkom arhipelagu, pokazala je da njihovo razmnožavanje počinje 19 dana ranije nego što je to bio slučaj 2000. godine. Ranije parenje je povećalo stopu uspešnosti razmnožavanja za 40 odsto, stoji u studiji objavljenoj u magazinu "Science Advances".
Nauka o periodičnosti životnih ciklusa se naziva fenologija. Ona već dugo zabrinjava biologe jer se predatori i plen, kao i oprašivači i biljke, uglavnom prilagođavaju toplijoj klimi različitim brzinama. Zbog toga dolazi do važnih vremenskih nesklada.
To je vrlo upečatljivo kod ptica i oprašivača, poput pčela. Većina ptica, posebno u Severnoj Americi, ne uspeva da prati promene u fenologiji, rekao je profesor bioloških nauka na Univerzitetu Klemson, Kejsi Jangfleš, koji nije učestvovao u ovom istraživanju.
Prilagođavanje kraljevskih pingvina klimatskim promenama je "zaista upečatljivo"
"To što se neka vrsta, poput kraljevskog pingvina, tako dobro prilagođava sezonskim promenama, zaista jeste presedan", smatra koautorka studije Selin Le Bohek, ekološkinja specijalizovana za proučavanje morskih ptica u francuskoj naučnoj agenciji CNRS.
"To je vrlo upečatljivo", dodala je.
Za razliku od drugih pingvina, čije su populacije ugrožene jer razmnožavanje koje počinje ranije smanjuje njihov broj, ova vrsta ima sposobnost da se razmnožava u širem periodu, od kraja oktobra do marta.
Oni uspevaju u tome uprkos zagrevanju mora, a lanac ishrane na koji se oslanjaju se takođe menja, dodaje vodeći autor studije Gael Bardon, ekolog morskih ptica iz Naučnog centra u Monaku.
"Oni veoma dobro mogu da prilagode svoje ponašanje u potrazi za hranom. Znamo da neke ptice idu direktno na jug, ka polarnom frontu. Neke odlaze na sever. Neke ostaju u blizini kolonije i tako mogu da prilagode svoje ponašanje, što omogućava kraljevskim pingvinima da se za sada veoma dobro nose sa takvim promenama", objasnio je.
Le Bohekova dodaje da je to možda samo privremeno prilagođavanje okruženju koje se brzo menja.
"Vrsta je za sada sposobna da se nosi sa promenama, ali do kada? To ne znamo, jer se sve odvija veoma, veoma brzo", istakla je.
Zašto se kraljevski pingvini bolje prilagođavaju od drugih?
Druge vrste pingvina koje imaju ograničen izbor hrane su više ugrožene kako se okean zagreva, a menja i lanac ishrane.
Međutim, kraljevski pingvini, kojih ima toliko da se ne smatraju ugroženim, mogu da jedu i drugu hranu, a ne samo tzv. svetleće ribe koje čine osnovu njihove ishrane, navode istraživači.
"Kraljevski pingvin kao adut u rukavu možda ima određenu fleksibilnost i može da bude u dobroj poziciji da se prilagodi", rekla je Mišel LaRu, profesorka antarktičke morske biologije na Univerzitetu Kenterberi na Novom Zelandu.
Ipak, pita se šta se dešava nakon razmnožavanja, jer kraljevski pingvini u divljini žive 20 ili više godina, a ova studija obuhvata samo mali deo njihovog životnog veka.
Naučnici koji nisu učestvovali u istraživanju takođe su oprezni, kao i Le Bohekova i Bardon, kada je reč o proglašavanju kraljevskih pingvina uspešnom pričom u kontekstu klimatskih promena.
"Pobeda za ovu vrstu može da znači gubitak za neku drugu ako se takmiče za iste resurse“, rekao je Jangfleš.
(EUpravo zato/Euronews)
