Nadležni odbori Evropskog parlamenta dali su zeleno svetlo za nastavak pregovora o sertifikaciji zelenih potraživanja na tržištu. Ovo je nastavak procesa koji je započela hrvatska evroposlanica Biljana Borzan u cilju suzbijanju takozvanog "greenwashing-a".

A šta je "greenwashing"?

Na ovo pitanje za Eupravo zato odgovara upravo Biljana Borzan.

"To su različite oznake na proizvodima koje nam stvaraju utisak da je proizvod na neki način dobar za životnu okolinu. Zna da piše ’dobar za okolinu’, ’ekološki prihvatljiv’ ili slično. To je oznaka koja se koristi zato što su proizvođači svesni da su potrošači sve više zainteresovani da kupuju proizvode koji neće izazvati ekološku katastrofu. Potrošači su skloni da nagrađuju one proizvođače koji su društveno odgovorni. Upravo koristeći tu činjenicu, stavljaju se razne oznake kako bi proizvod bio simpatičniji", priča naša sagovornica.

Međutim, onima koji su slabije ili nikako uključeni u temu, može biti veoma teško da prepoznaju "greenwashing" na terenu. Zato je Borzan pokrenula inicijativu za uspostavljanje odgovarajuće sertifikacije na nivou Evropske unije.

"To je vrlo teško prosečnom potrošaču, posebno kad kupujemo na brzinu. Niko od nas nema vremena sate da provodi u prodavnici i da proučava svaki proizvod u detalje. Na tržištu Evropske unije prosečno se nalazi oko 1.200 oznaka koje govore u tom smislu. Međutim, više od polovine je lažno, odnosno nemaju nikakav dokaz da je ono što piše istina. U Hrvatskoj je 80 odsto potrošača primetilo te oznake, ali 70 odsto njih ne veruje, što govori da ljudi imaju veliko nepoverenje, shvatajući da tu ima svega, da je to džungla oznaka sumnjivog porekla", otkiva nam Borzan.

Mora da postoji dokaz

Kako dodaje, u prošlom mandatu, između ostalog, bila je zadužena za direktivu koja je to regulisala. U pitanju je Direktiva o osnaživanju potrošača u zelenoj tranziciji koja je definisala da svako ko stavi oznaku tog tipa da je nešto ekološki prihvatljivo, prijateljski prema životnoj sredini i slično, mora imati određeni dokaz, tj sertifikat kojim će se dokazati da je ta tvrdnja tačna.

"Na taj način će se stvoriti poverenje potrošača da kada vide tu oznaku, znaju da iza nje stoji nešto konkretno. Sada je situacija takva da ja mogu sa mojom prijateljicom ili prijateljem da osnujem firmu i da mi on ili ona daju tu oznaku da je nešto ekološki prihvatljivo, bez ikakvih dokaza", kaže.

Njen savet je da bi, zato, trebalo uvesti uniformne oznake kojih neće biti puno.

"U Evropskoj uniji svako danas zna da prepozna zeleni listić kada kupuje hranu. Ovde je vrlo teško da se čovek snalazi. Ako čovek ima vremena, onda bi bilo dobro malo je proučiti (oznaku). U svakom slučaju, kada se nad određenom oznakom nađe zvezdica, pa dole neko objašnjenje, to onda ostavlja utisak i jeste ozbiljnije, znači da postoji neko objašnjenje i da postoji neka šema kako se do te oznake došlo", zaključuje naša sagovornica.

(EUpravo zato)