Tokom sumornog i smrtonosnog perioda, poznatog i kao Malo ledeno doba, maštovita elizabetanska rešenja pomogla su da jedna veličanstvena plemićka rezidencija u Velikoj Britaniji ostane neuobičajeno topla.
Ta kuća i dan-danas nudi pouke o tome kako možemo efikasnije da grejemo svoje domove.
Najduža engleska reka je obično proticala bez problema, ali uoči Nove godine 1564, Temza se zaledila od obale do obale. Na ledu su meštani potom pekli volove ili plesali. Prema nekim zapisima, čak je i kraljica Elizabeta I vežbala streljaštvo na zaleđenoj reci.
To se nije dogodilo prvi put. Skoro tri decenije ranije, 1537. godine, kralj Henri VIII i njegova supruga su se saonicama vozili po reci.
Ovi ledeni uslovi su nastali usled klimatskog obrta koji se dogodio otprilike između 14. i 19. veka, a danas se zove Malo ledeno doba. Hladni period je doneo i glad i neverovatne mrazeve. Vojnici su se smrzavali usred evropskog leta.
Hladnoća je primorala Evropljane da razviju nova rešenja kako bi se izborili sa ekstremnim vremenom. Jedan od najbolje proučenih primera arhitektonskog prilagođavanja jeste Hardvik Hol u Darbiširu u Engleskoj. U pitanju je zgrada čiji je dizajn pažljivo osmišljen kako bi se zadržalo što više toplote.
Stručnjaci smatraju da isti trikovi za efikasnije grejanje mogu da se primene i u savremenoj arhitekturi, čime se smanjuje zavisnost od fosilnih goriva, prenosi BBC.
"Izuzetna" kuća
Vila "stari" Hardvik Hol je ogromna, uprkos ruiniranom stanju. Vidljivo je da je tokom godina više puta dograđivana jer su cigle neusklađene na određenim spojevima, a prozori se razlikuju po stilu i veličini duž fasade.
"Novi" Hardvik Hol nalazi se nekoliko desetina metara dalje. Ova bledo-žuta palata je sagrađena krajem 16. veka i vrlo je simetrična, sa kulama na tri etaže i ogromnim staklenim površinama.
Onaj ko je u vreme izgradnje rekao da je to "više prozor nego zid" bio je u pravu. To je veličanstvena demonstracija bogatstva, podignuta u vreme kada je staklo bilo izuzetno skupo.
Elizabeta (Bes), grofica od Šruzberija, bila je žena sa dovoljno dubokim džepom da to sagradi. Bila je usred proširenja masivnog starog Hardvik hola, ali je iz nekog razloga zastala napola i počela iznova. Stručnjaci kažu da se ne zna tačno zašto je to učinila, ali teorije se kreću od toga da je, nakon smrti muža, došla do novca i poželela kuću primerenu svom statusu, do ideje da je iskoristila iskustva iz ranijih gradnji kako bi osmislila topli i udobni dom za damu koja se približavala sedamdesetoj godini i živela usred Malog ledenog doba.
"Kasni 16. vek je zaista jedan od najhladnijih perioda Malog ledenog doba i u Engleskoj je tada bilo izuzetno hladno", rekao je za BBC Dagomar Degrut, profesor ekološke istorije na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu i autor knjige "The Frigid Golden Age".
Prosečne globalne temperature tokom Malog ledenog doba su pale "u najboljem slučaju" za 0,5 stepeni, pri čemu su posledice uglavnom zabeležene na severnoj hemisferi. Ta brojka predstavlja prosek tokom oko pet vekova, pa su se temperature iz godine u godinu i od regiona do regiona znatno više menjale.
Okretanje kuće ka suncu
Ključna razlika između starog i novog Hola jeste orijentacija u odnosu na sunce. Stari Hol je postavljen približno istok-zapad, a novi je rotiran za oko 90 stepeni, što znači da može da upije znatno više sunčeve svetlosti, a samim tim i toplote.
"Neverovatna stvar kod novog Hardvika je to što je, kada ga postavite na kompas, gotovo savršeno orijentisan na relaciji sever-jug", objasnio je Ranald Lorens, profesor arhitekture na Univerzitetu u Liverpulu koji je objavio nekoliko radova o dizajnu ovog zdanja i toplotnom komforu.
"I celokupno unutrašnje planiranje kuće je zasnovano na toj geometriji", dodao je.
Elizabeta Bes se kretala kroz prostorije prateći putanju sunca. Jutra je provodila šetajući Dugačkom galerijom, od 63 metra, koja gleda na istok u koju prodire snažno jutarnje svetlo. Popodnevno i večernje sunce obasjava jugozapadni deo zgrade, gde su se nalazile njene spavaće odaje. Najtamniji i najhladniji ugao kuće, na severozapadu, bio je rezervisan za kuhinje, što je bilo praktično za skladištenje hrane.
Elena Vilijams, viša menadžerka kolekcije u Nacionalnom fondu, britanskoj dobrotvornoj organizaciji koja održava istorijske lokalitete, izjavila je: "Ovo je dobro projektovana zgrada, osmišljena sa idejom komfora, koja koristi prirodno okruženje da bi to postigla".
Prozori, zidovi i kamini
Nije samo orijentacija ta koja pomaže da kuća ostane topla. Pojedini prozori na severnoj strani zgrade zapravo su slepi, odnosno lažni. Spolja se može videti prozor, ali je zazidan i iznutra obložen olovom. Za razliku od onih koji gledaju na jug, severni prozori donose malo toplote, čak i leti.
Gotovo svi kamini su smešteni duž centralne ose zgrade, što znači da se malo toplote gubi kroz prozore ili spoljne zidove. Tek kada se prođe kroz vrata u toj osi, debljine čak 1,37 metara, vidi se koliko je to bio još jedan trik za zadržavanje toplote.
"To je, u suštini, toplotna masa. Teški materijali poput cigle ili kamena, kakvi su korišćeni u Hardviku, skladište toplotu iz ognjišta i emituju je i 12 sati kasnije", rekao je Lorens.
Svi ovi građevinski potezi su očigledno imali efekta. Lorens je u savremenim uslovima merio razliku između spoljne i unutrašnje temperature i, u zavisnosti od sezone i vremena, kaže da unutra može da bude i oko 10 stepeni toplije tokom hladnog zimskog dana.
Druge, tipične elizabetanske kuće, bile bi tek 2 do 3 stepena toplije.
Tjudori su imali i druge načine da se nose sa hladnoćom, poput oblaganja zidova debelim tapiserijama, koje su dodavale toplotu i sprečavale promaju. Zavese su se kačile oko kreveta i preko nekih prozora. Elizabetanska moda ogromnih okovratnika, debelog somota i krzna, takođe je pomagala ljudima tog vremena da se ne smrzavaju.
I druge velike i raskošne palate tog vremena koristile su slične "solarne" strategije. Ali Lorens smatra da je Hardvik izuzetan po načinu na koji su ti elementi pažljivo integrisani i objedinjeni.
Iako on smatra da ne postoje pisani dokazi da su arhitektonska rešenja bila svesno planirana, smatra da to ne može biti slučajnost. Vilijamsova se slaže.
"Mislim da su u dizajniranju Hardvika definitivno razmišljali o korišćenju sunca", kaže ona.
"Sve se to događalo uprkos činjenici da Elizabetanci možda nisu bili svesni da žive u periodu koji danas nazivamo Malim ledenim dobom, dodaje Degrut.
"Zašto bih očekivao da bi neko pre 400 godina shvatio da je klima 0,5 stepeni hladnija nego u vreme njegovih roditelja?", napomenuo je.
Pouke za savremeno doba
I danas postoje lekcije koje možemo primeniti kada gradimo nove kuće ili koristimo one koje već imamo.
"Prošlost je nedovoljno korišćen alat", rekao je Degrut i dodao: "Mislim da, pokušavajući da identifikujemo složene i raznovrsne načine na koje su ljudi reagovali na klimatske promene u istoriji, možemo doći do novih alata kako bismo reagovali u budućnosti i prepoznali konstruktivne, a ne destruktivne odgovore".
Arhitekte brutalizma, Piter i Alison Smitson, znali su za Hardvik hol i čak su mu se divili. Neki akademici tvrde da ih je on verovatno inspirisao za sopstvene projekte, poput Solarnog paviljona u jugozapadnoj Engleskoj, koji ima staklo samo na istočnim, zapadnim i južnim zidovima.
Dizajni koji "upijaju sunce" nisu, međutim, rezervisani samo za bogate.
Jedno od najupadljivijih londonskih stambenih naselja nalazi se u Kamdenu, na severu grada, i Lorens kaže da i ono ima južno orijentisane terase sa mnogo betona koji čuva sunčevu toplotu.
Međutim, ovi elizabetanski trikovi gradnje se danas generalno ne koriste.
"Umesto toga, oslanjamo se na klimatizaciju i grejanje kako bismo nadomestili loš dizajn zgrada koje nisu prilagođene klimi u kojoj se nalaze. Mi danas pretpostavljamo da je tehnološko rešenje odgovor na sve probleme", poručio je Lorens.
Neboderi od stakla, danas uobičajeni i u hladnim i u toplim krajevima, dobar su primer. Zimi toplota izlazi kroz staklo i zahteva snažno grejanje. Leti, pak, staklo zadržava toplotu poput staklene bašte, pa su potrebne ogromne količine energije za hlađenje.
Ipak, bez rušenja postojećih kuća i njihove ponovne izgradnje, postoje i sitna prilagođavanja koja možemo učiniti, prenosi BBC.
"Prvi put vadim kompas u svojoj kući i počinjem da razmišljam kako da tokom dana pratim putanju sunca. Pošto je zima i hladno je, pomeram radni sto bliže jugoistočnom prozoru. Jutra su osunčana i, ako obučem još jedan sloj odeće, mogu da snizim termostat za 2 stepena. Dugoročno, razmišljam o sadnji drveta ispred kuće. Za nekoliko decenija, ono bi moglo da štiti kuću od vrelih toplotnih talasa, za koje se predviđa da će zbog klimatskih promena biti sve češći", naveo je novinar BBC-ja.
Iako se radi o skromnim promenama, jedva primetnim većini, one nam neće omogućiti da se u potpunosti odreknemo aktivnog grejanja i hlađenja. Ipak, odražavaju način razmišljanja koji se danas često zanemaruje.
Hardvik Hol je projektovan imajući u vidu sunce, godišnja doba i temperaturu. Tada se mislilo na svet izvan zidova. Kako klima postaje sve nestabilnija, arhitektura koja sarađuje sa okruženjem deluje hitnije nego ikada.
(EUpravo zato/BBC)
