Budućnost planinskih skloništa je stigla: inovativni bivak sa staklenom fasadom, delo arhitektonskog studija "Carlo Ratti Associati" (CRA), najnoviji je primer kako se tehnologija, održivost i priroda mogu spojiti na nadmorskim visinama.
Poznati po projektima koji brišu granice između izgrađenog prostora i prirodnog okruženja, tim ovog studija je doslovno otišao visoko - u italijanske Alpe.
Njihov najnoviji poduhvat predstavlja digitalno oblikovano i unapred izrađeno planinsko sklonište koje će biti transportovano helikopterom do svoje konačne lokacije.
Dok su tradicionalni planinski bivaci obično jednostavni objekti jarkih boja, osmišljeni da pruže osnovnu zaštitu planinarima u lošim vremenskim uslovima, CRA je primenio sasvim drugačiji pristup.
Umesto da ga grade direktno na planini, gde su alati i resursi ograničeni, odlučili su da bivak izrade van lokacije, što im je omogućilo veću slobodu u dizajnu, spajajući funkcionalnost i estetsku harmoniju sa okolinom.
Osnivač biroa, arhitekta Karlo Rati, naveo je da su umesto učestalog izgleda planinskih skloništa, koja podsećaju na svemirski brod, želeli da objekat izgleda kao da je deo same planine.
Inspiracija im je bio slavni italijanski arhitekta Đio Ponti koji je arhitekturu opisivao kao kristal. U skladu sa tim, CRA je koristio digitalnu tehnologiju kako bi kreirao formu koja podseća na prirodne stenovite formacije Alpa.
Materijali od kojih je zaklon izrađen uključuju unakrsno lamelirano drvo, metal i aerogel - sve to upotpunjeno impozantnom staklenom fasadom koja pruža zadivljujući pogled na okolni planinski pejzaž.
Ovaj bivak nije samo estetski impresivan, u njegovoj osnovi je i snažna posvećenost održivosti. Zahvaljujući kružnom pristupu energetici i materijalima, sklonište je potpuno energetski samoodrživo.
Integrisan fotonaponski sistem snage 5kW sa skladištem energije zadovoljava osnovne potrebe korisnika. Tu je i mehanizam za kondenzaciju vazduha koji dnevno obezbeđuje nekoliko litara pitke vode, a obezbeđena je i stabilna Wi-Fi veza.
Poseban bezbednosni element je automatska aktivacija crvenog svetla u uslovima slabe vidljivosti, što olakšava lociranje objekta sa veće udaljenosti.
Iako kompaktnih dimenzija i neobičnog oblika, unutrašnjost skloništa je pažljivo organizovana za optimalno korišćenje prostora.
Može da primi devet osoba, a enterijer je funkcionalno podeljen - jedna strana je predviđena za spavanje, dok se na drugoj nalaze kuhinjske instalacije i tehnička oprema među kojima su i generator vode iz vazduha kao i indukcioni grejač. Uz zastakljeni zid predviđen je prostor za odmor i meditaciju.
Članovi tima CRA, sa sedištem u Torinu - gradu smeštenom u podnožju Alpa - većinom su i sami planinari, pa su odlično razumeli da bezbednost i energetska efikasnost moraju bitni ključni faktori.
Projekat će biti predstavljen tokom Zimskih olimpijskih igara 2026. godine. Nakon toga, bivak će biti postavljen na lokaciju u Alpima koja se još razmatra.
Kako objašnjava Dejvis Evans Vudburn iz tima CRA, korišćeni su LiDAR skeneri za 3D mapiranje terena širom Alpa, a konačna odluka o poziciji biće doneta nakon što se završi tehnička analiza i pribave sve potrebne dozvole. Bezbednost i integracija sa prirodom ostaju glavni kriterijumi pri odabiru.
Na pitanje da li se ovaj projekat tretira kao jedinstveni eksperiment ili početak nečeg većeg, Vudburn je istakao da veruje kako bi ovaj model mogao da posluži kao osnova za buduće planinske objekte. Iako je sam bivak dizajniran za konkretno mesto, njegov modularni sistem, energetski koncept i način sklapanja omogućavaju replikaciju.
Ukoliko se pokaže uspešnim, objekat bi mogao da označi prekretnicu u arhitekturi planinskih skloništa gde su funkcionalnost, održivost i poštovanje prirode u savršenoj ravnoteži.
(EUpravo zato/Gradjevinarstvo.rs)
