Zbog kašnjenja u proširenju prenosne mreže u zemljama Evropske unije vetroparkovi i solarne elektrana snage veće od 800 GW i dalje čeka na priključenje, što je skoro duplo više od trenutnog kapaciteta.
U isto vreme visoke cene električne energije podrivaju industrijsku konkurentnost i opterećuju potrošače. Ta dva problema su povezana, tačnije rešavanje jednog vodi rešavanju drugog.
Bez hitnih ulaganja u prenosne i distributivne mreže, EU rizikuje i da ne ispuni svoj cilj da do 2050. varijabilni obnovljivi izvori energije čine 82 odsto snabdevanja električnom energijom, navodi se u izveštaju.
Istraživanje je pokazalo da bi transformacija sektora energetike mogla da snizi krajnje cene električne energije za 11 odsto već 2035. i za 30 odsto 2040.
To bi, međutim, zahtevalo 2,3 biliona evra investicija u mreže do 2050, odnosno 90,8 milijardi evra godišnje u proseku.
Šta bi ta ulaganja donela može se videti već danas.
Nedostatak fleksibilnosti mreže pogoršava nestabilnost cena tokom dana, sa visokim cenama električne energije tokom vršne potražnje i negativnim cenama u vreme van vršnih sati.
Troškovi zagušenja mreže su i dalje niski (2,5 milijardi evra u 2019.), ali se predviđa da će porasti na 12,3 milijarde evra do 2030. i 56,7 milijardi evra do 2040. bez nadogradnje.
Kako se navodi u izveštaju, svi ovi troškovi na kraju utiču na cene električne energije.
Od ukupnih investicija, 56 odsto bi otišlo na distributivne mreže
Od ukupnih investicija, 56 odsto bi otišlo na proširenje distributivne mreže - 220 milijardi evra do 2030, i još 1.030 milijardi do 2050, dok bi polovina tog novca morala da se uloži u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji.
Prenosna mreža, za koju je predviđeno da se proširi za 28 odsto do 2030. traži ulaganja od 730 milijardi do 2050. U interkonektore i skladištenje energije, čiji bi kapacitet trebalo da se udvostruči do 2030, mora da se investira 260 milijardi evra.
Pametna brojila i električni automobili
Da bi smanjila troškove ulaganja u mrežu i poboljšala efikasnost, Evropa bi trebalo da potražnju za električnom energijom učine fleksibilnijom, stoji u istraživanju.
Mere koje bi mogle da pomognu u poboljšanju fleksibilnosti uključuju povećanje upotrebe pametnih brojila, što bi smanjilo vršna opterećenja i potrebe za skladištenjem energije, a istovremeno smanjilo potrošnju energije u domaćinstvima 2-10 odsto.
Power-to-X tehnologije mogu da iskoriste višak obnovljive električne energije
Power-to-X tehnologije mogu da iskoriste višak obnovljive električne energije za napajanje nekih drugih potrošača, na primer, u industrji.
Samo u Nemačkoj, 10 TWh potisnute obnovljive energije u 2023. moglo je da se iskoristi za proizvodnju zelenog vodonika, pokrivajući 12 odsto nacionalne potražnje, navodi se u izveštaju.
Ostale mere uključuju veću upotrebu električnih vozila, i to sa dvosmernim punjenjem. Njihove baterije mogu služiti kao skladište u mreži, poboljšavajući stabilnost i smanjujući zagušenje, a istovremeno smanjujući emisije iz EU za sedam odsto.
Takođe, usklađivanje cena struje sa uslovima u mreži smanjilo bi troškove zagušenja i poboljšalo integraciju obnovljivih izvora energije, obezbeđujući fleksibilniju i isplativiju energetsku tranziciju, zaključuje se u izveštaju.
(EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
