Antoan Avinjon o "EU Zelenoj nedelji" i zelenoj tranziciji Srbije: "Povezujemo cirkularnost, inovacije i zajednicu"

Dok Evropa ubrzano prelazi na održive modele proizvodnje i potrošnje, EU Zelena nedelja 2025. u Srbiji otvara prostor za konkretne promene — od dečjih radionica o zaštiti reka do konferencija o zelenim veštinama i eko-dizajnu.

"EU Zelena nedelja je naš godišnji poziv na akciju za čistiju, pravedniju i konkurentniju budućnost — pokazujući kako zaštita životne sredine i inovacije idu ruku pod ruku u poboljšanju kvaliteta života i izgradnji otpornosti širom našeg kontinenta. Program za 2025. čini slogan "Čisto, konkurentno i cirkularno" vidljivim širom zemlje.

U Beogradu ćemo organizovati konferenciju povodom Svetskog dana životne sredine 5. juna. Ovaj dan 2025. poziva na kolektivnu akciju za borbu protiv zagađenja plastikom. Evropska kuća će 6. juna predstaviti novi akvarijum - "Kuća za ribice" i ugostiti dečiju radionicu "Mali čuvari velikih reka", povezujući biodiverzitet sa kampanjama čišćenja reka.

U Nišu, forum "Cirkularna rešenja u gradovima – Zajednički prostori, zajedničke odgovornosti" je trećeg dana juna okupio građane, lokalne inovatore i Francuski institut kako bi zajedno osmislili novu upotrebu javnih prostora kroz kafee za popravku bicikla, deljenje bicikala i pilot projekte sortiranja otpada.

11. juna u Novom Sadu, radionica o eko-štampi omogućava učesnicima da lokalne biljne pigmente pretvore u održive modne komade, ilustrujući dizajn s niskim uticajem. Ovi događaji u gradovima, zajedno sa stručnim panelima o zelenim javnim nabavkama i industrijskoj simbiozi, pokazuju porodicama, preduzetnicima i opštinama kako čista proizvodnja, konkurentne zelene veštine i cirkularni dizajn mogu biti deo svakodnevnog života."

Evropska unija ne tretira cirkularnu ekonomiju kao moderan termin, već kao ozbiljan mehanizam za ekonomsku otpornost i tehnološki napredak. Možete li objasniti ulogu cirkularne ekonomije u smanjenju otpada, povećanju strateške autonomije i podsticanju inovacija u evropskom kontekstu?

"Pretvarajući otpad u resurs, cirkularna ekonomija pokreće put Evrope ka čistijoj planeti i jačoj budućnosti. Evropska komisija je u martu 2020. usvojila novi akcioni plan za cirkularnu ekonomiju (CEAP), koji predstavlja jedan od ključnih temelja Evropskog zelenog dogovora — agende EU za održiv rast. Tranzicija EU ka cirkularnoj ekonomiji smanjiće pritisak na prirodne resurse i stvoriće održiv ekonomski rast i nova radna mesta. Takođe, to je ključni preduslov za ostvarenje cilja klimatske neutralnosti EU do 2050. i zaustavljanje gubitka biodiverziteta.

Dizajniranje proizvoda sa ciljem trajnosti, popravke i visokokvalitetne reciklaže omogućava da materijali ostanu u opticaju, sprečava odlaganje otpada na deponije i značajno smanjuje energetsku potrošnju i emisije povezane s ekstrakcijom sirovina. Povratak kritičnih metala i polimera unutar EU smanjuje zavisnost od uvoza, dok novi zakonski okvir najavljen u martu 2025. uvodi obavezne ciljeve reciklaže i ubrzane dozvole za strateške projekte. Ovi cirkularni procesi podstiču i razvoj novih poslovnih modela—od proizvoda kao usluge i povratne logistike do tržišta sekundarnih sirovina—što stvara visokokvalitetna radna mesta i učvršćuje globalnu konkurentnost Unije. O ovim temama će se raspravljati na konferenciji u Briselu tokom Zelene nedelje, kao i na njenim događajima u Srbiji.

Evropska politika cirkularne ekonomije brzo napreduje — od akcionog plana CEAP iz 2020. ka zakonodavnom paketu Circular Economy Act (CEA), čije usvajanje se očekuje 2026. Ovaj prelazak sa strateških planova na obavezujuće zakonodavstvo predstavlja ključni korak ka pozicioniranju EU kao globalnog lidera u održivoj upotrebi resursa i cirkularnosti."

Kako Delegacija EU u Srbiji sarađuje sa lokalnim partnerima i organizacijama na promociji održivih praksi i podizanju svesti o zaštiti životne sredine?

"Prava promena nastaje kada se investicije spoje sa lokalnim akcijama — upravo tako EU sarađuje sa srpskim partnerima kako bi ekološki ciljevi postali deo svakodnevice. Oko 600 miliona evra u EU grantovima već je doprinelo modernizaciji sektora zaštite životne sredine u Srbiji, od postrojenja za preradu otpadnih voda u Subotici, Šapcu, Leskovcu, Vrbasu i Kuli do novih reciklažnih dvorišta i stanica za monitoring kvaliteta vazduha.

Ključni projekat "EU za Zelenu agendu u Srbiji"— partnerstvo od 8 miliona evra sa UNDP-om, Švedskom, Švajcarskom i EIB-om —finansira pilot projekte poput pametnih filtera za vazduh i razgradnje plastike pomoću insekata, kao i godišnje konkurse koji nagrađuju cirkularne ideje na lokalnom nivou. Ovaj višeslojni model saradnje kombinuje ulaganja odozgo sa inicijativama odozdo, osiguravajući da EU standardi postanu praksa u Srbiji."

Kako se EU Zelena nedelja u Srbiji usklađuje sa ciljevima Zelene agende za Zapadni Balkan i koje konkretne doprinose može da pruži njenoj implementaciji?

"EU Zelena nedelja fokusira se na podizanje svesti građana o cirkularnoj upotrebi resursa i smanjenju zagađenja, direktno oslikavajući tri stuba Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan (2020). Događaji u Nišu, Beogradu i Novom Sadu doprinose realizaciji 58 tačaka iz Akcionog plana Agende. Promovišući projekte spremne za finansiranje i povezujući ih sa EU fondovima, Okvirom za investicije na Zapadnom Balkanu (WBIF) i privatnim investitorima, Zelena nedelja pruža podršku u informisanju o evropskim politikama i jačanju ulaganja u održive inicijative.

Kako ocenjujete dosadašnji napredak Srbije u zelenoj tranziciji i koje su glavne prepreke i mogućnosti u usklađivanju sa ekološkim i klimatskim standardima EU?

"Napredak je vidljiv, ali ostaju značajni izazovi. Zelena tranzicija Srbije sada zavisi od ključnih odluka, ciljnih investicija i potpune harmonizacije sa standardima EU. Prema proceni Evropske komisije, Srbija je dostigla "izvestan nivo pripremljenosti uz dobar napredak" u Poglavlju 27 koje je deo Klastera 4 o Zelenoj agendi otvoren je krajem 2021. godine, a razvoj obnovljivih izvora energije jača: instalirani solarni kapacitet porastao je sa jedva 20 MW pre dve godine na očekivanih 150 MW do kraja 2024, sa dodatnim aukcijama planiranim za 2025.

Međutim, ugalj i dalje proizvodi oko 60 odsto električne energije, dok Beograd nastavlja da ispušta neprečišćene otpadne vode — u količini koja godišnje može napuniti 60.000 olimpijskih bazena — u Savu i Dunav, držeći nacionalni tretman otpadnih voda ispod 15 odsto. Postavljanje datuma za postupno ukidanje uglja, razvijanje infrastrukture za odvojeno prikupljanje otpada i uspostavljanje sistema odgovornosti proizvođača prioritetni su koraci.

Uz nova sredstva iz IPA III instrumenta, projekat "EU za Zelenu agendu" i budžetsku podršku kroz Plan rasta i njegov Reform & Growth Facility, Srbija sada raspolaže i politikama i finansijama potrebnim za zatvaranje ekološkog jaza i pretvaranje zelene tranzicije u trajnu konkurentsku prednost."

(EUpravo zato)