Dve trećine životinjskih i biljnih populacija beleže pad u genetskoj raznovrsnosti, što otežava njihovo prilagođavanje na promene u životnoj sredini.
Mnogo pre nego što neka vrsta izumre, njena populacija postaje sve manja i fragmentirana, smanjujući broj potencijalnih partnera za razmnožavanje, a samim tim i genetsku raznovrsnost. To vrstu čini ranjivijom na buduće pretnje, poput bolesti.
"Primetili smo iznenađujući trend da genetska raznolikost opada i kod mnogih vrsta koje se ne smatraju ugroženim", rekla je koautorka istraživanja Ketrin Gruber, biolog za zaštitu prirode sa Univerziteta u Sidneju.
Istraživači su analizirali podatke za 628 vrsta proučavanih između 1985. i 2019. godine. Najveći gubici genetske raznolikosti su zabeleženi kod ptica i sisara.
Rezultati su objavljeni u časopisu "Nature".
"Kada neka vrsta ima različita genetska rešenja, bolje se nosi sa promenama", rekao je Dejvid Nogeš-Bravo sa Univerziteta u Kopenhagenu, koji nije bio uključen u istraživanje, preneo je AP.
Ako se nova bolest proširi populacijom ili klimatske promene izmene količinu padavina tokom leta, neke jedinke će se bolje prilagoditi od drugih, delimično zbog svojih gena. Veća genetska raznovrsnost povećava šanse za opstanak vrste.
Stručnjaci za očuvanje prirode koji rade na povezivanju izolovanih populacija mogu da pomognu u održavanju ili čak obnavljanju genetske raznolikosti.
Primera radi, pume sa Floride su ugrožena vrsta koja je postepeno gubila stanište zbog gradnje auto-puteva i urbanizacije.
Do sredine 1990-ih, preostale pume na jugu Floride pokazivale su jasne znakove parenja u bliskom srodstvu – poput uvrnutih repova i niske plodnosti kod mužjaka.
Biolozi su doveli osam ženki iz Teksasa na Floridu. Dvadeset godina kasnije, broj divljih floridskih puma značajno je porastao, a genetska raznovrsnost se poboljšala.
"Izolovane populacije pate“, rekao je ekolog Stjuart Pim sa Univerziteta Djuk, koji nije učestvovao u istraživanju.
"Rešenje je povezati ih ponovo", dodao je.
(EUpravo zato/AP)
· Reaguj
