Postoje jasni podaci da su se u klisuri kraj niškog sela Sićevo gnezdili beloglavi supovi.
Kako su u zapadnoj Srbiji uradili veliki posao oko repopulizacije supova i da sada imaju 8 kolonija, prirodno je, da probaju da ga vrate i u drugi deo zemlje gde je već ova ptica nekada boravila, kaže Saša Marinković iz Fondacije za zaštitu prica grabljivica.
Zato je ideja da se Beloglavi sup vrati u jugoistočnu Srbiju.
Marinković kaže da je prvi korak otvaranje hranilišta, nakon čega bi doveli ptice, jer bi one teško mogle da dođu same do hranilišta.
"Kada se formira hranilište, tu bi se donelo jato kome je oko pola godine do godinu dana potrebno da se aklimatizuje i ono boravi tu to vreme u kavezu. Onda se to jato pušta. Oni su društvene ptice, ne mogu pojedinačne ptice da se puste, već samo jato. Ako je hranilište tu, oni će se samo preseliti na susednu stenu. Kada se prvi put pojavi i neki drugi par koji je iz divljine, dakle nije ptica koju smo mi tu spustili, smatra se da smo uspeli da ih vratimo. Za to treba 3 do 5 godina da prođe", pojašnjava Marinković.
Fondacija za zaštitu ptica grabljivica napominje da bi vraćanjem supa, možda vratili još jednu pticu koja je iščezla iz Srbije.
Tu je odmah Suva planina, gde se gnezdio orao bradan, vrsta koja je iščezla u našoj zemlji.
2025. godine kreće program u Bugarskoj za vraćanje orla bradana. Ako bi supovi bili tu u Sićevu, onda bi privukli i druge lešinare. Oni su zapravo osnovna vrsta. Tak da bi imali veliku šansu da vratimo i orla bradana na Suvu planinu, priča Marinković.
Kaže da su sa programom na Uvcu krenuli od nule i da imaju iskustvo u tome, te da smatraju da će uspešno krenuti i sa programom u Sićevačkoj klisuri, ali da država mora da stane iza njih.
Simbol na srednjevekovnim grbovima
Marinković napominje da je beloglavi sup jako značajan za prirodu, ali pre svega i za ljude.
Sup je jedina vrsta ptica grabljivica koja ne ubija svoj plen, ona je lešinar.
Ima dosta starih verovanja u narodu da je to polu sveta ptica. Nekada je narod znao da je on koristan, da uklanja uginulu stoku i štiti od zaraze.
"On je čistač prirode, jer kada njih nema uginula stoka truli, niko to ne čisti, kvare se vodotokovi", kaže Marinković.
On napominje da su supovi često inspiracija za umetnike, kao i da imaju veliki nacionalni značaj.
"Karakteristična glava obrasla paperjem, sa grivicom u dnu vrata jedinstvena je u prirodi i nedvosmisleno je prikazana na grbovima srednjevekovne Srbije. Beloglavi supovi se nalaze na grbovima Nemanjića, Mrnjavčevića, Lazarevića i Crnojevića", zaključio je Marinković.
(M.A./EUpravo zato/juznevesti.com)
