U najnovijem primeru životinjske diplomatije, Malezija planira da pokloni orangutane trgovinskim partnerima, uključujući EU, Indiju i Kinu.
Ranije ovog meseca, Malezija je objavila planove da pokloni orangutane zemljama koje kupuju njeno palmino ulje.
Nazvana „diplomatija orangutana", strategija ima za cilj ublažavanje ekološke štete od proizvodnje palminog ulja.
Ova roba se nalazi u više od polovine pakovane robe u supermarketima, od sladoleda do karmina, a plantaže su glavni pokretač krčenja šuma u Maleziji. Ali, čišćenje zemljišta za plantaže palminog ulja uništava staništa orangutana.
Predložena politika orangutana ove zemlje jugoistočne Azije je najnoviji primer „životinjske diplomatije", gde vlade koriste žive životinje u svojim međunarodnim odnosima.
Evo kako sistem funkcioniše, koje zemlje su ga koristile i šta grupe za zaštitu životinja kažu o toj praksi.
Šta je kineska panda diplomatija?
Verovatno najpoznatiji primer životinja u međunarodnim odnosima je kineska panda diplomatija.
Počevši od 1941. godine, praksa je da ova azijska zemlja poklanja džinovske pande drugim nacijama kao gestove prijateljstva, diplomatskih alata i napora za očuvanje.
Indonezija, Tajland, SAD i Velika Britanija su primile pande iz Kine.
Iako se o njima govori kao o poklonima, životinje su od 1980-ih na 10-godišnjim kreditima i ostale su u vlasništvu Kine.
Strani zoološki vrtovi dobijaju medvede po ceni od oko milion dolara (926.000 evra) godišnje za par.
Kina koristi novac za finansiranje praksi očuvanja pandi, uključujući izgradnju najsavremenijih objekata i uspostavljanje zaštićenih područja. Za zemlju primaoca, to je šansa da u svojim zoološkim vrtovima ima jednu od najređih vrsta na planeti.
Zašto Malezija poklanja orangutane?
U najnovijem primeru životinjske diplomatije, Malezija planira da pokloni orangutane trgovinskim partnerima, uključujući EU, Indiju i Kinu.
„Moramo da pokažemo zemljama sveta da je Malezija održivi proizvođač palminog ulja i da je posvećena zaštiti šuma i održivosti životne sredine", rekao je ministar plantaža i roba Johari Abdul Gani na društvenim mrežama.
Dodao je da će to „dokazati globalnoj zajednici da je Malezija posvećena očuvanju biodiverziteta".
Nije objasnio kako bi orangutanska šema koristila naporima za očuvanje ili održivosti.
Zemlja je pod sve većim pritiskom EU, koja je prošle godine uvela zabranu uvoza robe povezane sa krčenjem šuma.
„Evropska komisija se dugo borila da pronađe kompromis između, s jedne strane, masovnog uvoza palminog ulja i, s druge strane, sprečavanja da palmino ulje bude pokretački faktor za uništavanje staništa (a time i klimatsku krizu)", objašnjava dr Signe Preuschoft, šef odeljenja za zaštitu majmuna u organizaciji za zaštitu životinja FOUR PAVS.
Organizacije za divlje životinje kritikuju životinjsku diplomatiju
Diplomatska strategija malezijske vlade bila je žestoko kritikovana od strane grupa za zaštitu životinja.
„Zaštita šume, koja je prirodno stanište orangutana, najvažniji je korak koji treba preduzeti", rekli su predstavnici organizacije Justice for Vildlife Malesia za britanski list Gardijan.
„Sredstva koja bi bila potrošena na diplomatiju orangutana trebalo bi da budu usmerena na napore za očuvanje in situ ovih primata i očuvanje njihovog šumskog doma.
Čišćenje zemljišta za plantaže palminog ulja jedan je od najvećih faktora koji stoje iza uništavanja staništa orangutana i njihovog sve manjeg broja.
"Opsceno je, odvratno i izuzetno licemerno uništavati prašume u kojima žive orangutani, oduzimati ih i davati kao poklone da bi stekli naklonost drugih nacija", rekao je za Si-En-En Stjuart Pim, šef ekologije očuvanja na Univerzitetu Djuk.
„To je potpuno suprotno načinu na koji treba da štitimo njih i našu planetu", dodao je on.
Preuschoft takođe dovodi u pitanje dugoročne efekte ovog sistema na populaciju orangutana.
„Uzgajanje orangutana u zatočeništvu u Evropi se dešava prvenstveno u zoološkim vrtovima Evropskog udruženja zooloških vrtova i akvarijuma (EAZA). Njihov uspeh u razmnožavanju je loš, a sadašnja devastacija ne pokazuje znakove jenjavanja", kaže ona.
„Gde bi se orangutani uzgajani u zatočeništvu ponovo uveli kada im staništa nestanu?", pita se.
Generalno, Preuschoft i FOUR PAVS vide životinjsku diplomatiju kao staru i neodgovornu praksu.
„Korišćenje životinja poput orangutana kao diplomatskih poklona je gest iz apsolutističkih vremena", dodaje žestoka pobornica za zaštitu životinja.
Kako ističe, poklanjanje životinja uopšte, a posebno pojedinaca divljih životinjskih vrsta koje su kritično ugrožene, kao bonus za kupovinu same robe koja uzrokuje njihovu smrt je neprihvatljivo i potpuno nerazumljivo.
„Prenos i držanje divljih životinja u zatočeništvu zahteva pažljivo razmatranje kako bi se osiguralo da je zaista neophodno i da je najbolja opcija da se pomogne naporima za očuvanje i obezbedi im život vredan življenja", kazao je David Garrahi, menadžer za spoljne poslove Svetske zaštite životinja.
„Ako su svi ovi uslovi ispunjeni, životinjska diplomatija bi trebalo da se desi samo ako donosi istinske diplomatske koristi između uključenih zemalja. Međutim, u mnogim situacijama ili slučajevima životinje jednostavno nisu prikladne za transport iz njihovih prirodnih staništa", zaključio je on.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
