Gradovi mogu biti prilično neprijateljski prema divljim životinjama - beskonačan asfalt, konstantna buka i beton umesto drveća.
Ipak, neke životinje nauče da se kreću kroz takva područja što samo dokazuje koliko je evolucija jedan neprestani proces.
Takav je slučaj Kuperovog jastreba (Accipiter cooperi), koji već više od 50 godina vlada gradskim ulicama.
Ova ptica se često kreće samouvereno, kao da je planinske predele Severne Amerike zamenila gradskim horizontom i mirno pomirila se s nezaustavljivim širenjem urbanih sredina.
Grabljivica, lako prepoznatljiva po sivoj boji na leđima i narandžasto-prugastim grudima, ima i crvenkaste oči kojima može izuzetno precizno da uoči male sisare, gmizavce i insekte ili jato manjih ptica koje su se našle na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.
Upravo je ovaj slučajni prizor privukao pažnju naučnika Vladimira Dineca, profesora na Univerzitetu u Tenesiju. Svakog jutra, dok je vozio ćerku u školu u Vest Orindžu, Nju Džersi, prolazio je kroz istu raskrsnicu.
Jednog dana je primetio nešto neobično: mladi jastreb kao da je znao ritam semafora.
Dan za danom posmatrao je pticu kako koristi drvo kao osmatračnicu, čekajući tačan trenutak kada će se na semaforu upaliti crveno svetlo. Znala je i kada se oglašava signal za pešake. Čim bi se formirala kolona automobila, jastreb bi preleteo između njih i zastrašujuće precizno napao plen s druge strane ulice.
Dinec je odlučio da prouči pticu izbliza. Od decembra 2021. i marta 2022. godine posvetio je i do 12 sati dnevno posmatranju i izučavanju. Njegova otkrića, objavljena u časopisu "Frontiers in Ethology", sugerišu da jastreb zna da sagledava okolinu, prepoznaje zvučne signale i oslanja se ne samo na svoje prirodne sposobnosti već i na elemente javne infrastrukture da bi lovio, čak i kada ne može direktno da vidi svoj plen.
"Ne događa se često da možete redovno da posmatrate ponašanje predatora. Kao zoolog, kada se ukaže ovakva prilika, moram da je iskoristim", rekao je Dinec za El País.
Studija pokazuje da je ova ptica morala da razvije "preciznu mentalnu mapu ulice" kako bi uhvatila svoj plen. To znači da je jastreb razumeo vezu između zvuka i dužine kolone automobila.
Za Dineca, ovo ponašanje predstavlja "impresivan prikaz inteligencije". Ptice ne samo da mogu da nauče kako da izbegavaju gradske opasnosti, već često to iskorišćavaju.
Godinu dana kasnije, stručnjak se vratio na istu raskrsnicu gde je video odraslog jastreba kako se služi istom strategijom tokom lova.
"Prilično sam siguran da je to bio on, ali ne mogu da dokažem", naveo je.
Ptice koje žive u gradovima
Ponašanje ovog jastreba zapravo nije toliko neuobičajeno. Biološkinja Venfei Tong, autorka knjige "Understanding Bird Behavior: An Illustrated Guide to What Birds Do and Why", smatra da to nije novo otkriće.
"Brojne ptice su pokazale mnogo viši nivo kognitivne sofisticiranosti, posebno papagaji i vrane", tvrdi ona.
Dinec je odgovorio da je "to validna primedba".
"Ali, mi često definišemo inteligenciju po sopstvenim merilima, a priroda ne funkcioniše tako. Svaka vrsta može da bude inteligentna na svoj način. Papagaji i vrane su veoma društveni i razigrani, što se više uklapa u našu predstavu o inteligenciji. Jastrebovi deluju povučenije, ali mogu da budu jednako inteligentni", rekao je.
Slično se može zapaziti u saobraćaju.
Vrane bacaju orahe pa čak i manje životinje na put da bi ih automobili zdrobili kako bi mogle posle lakše da ih pojedu.
Lešinari funkcionišu kao patrola na putevima, pa brzo skupljaju životinje koje su udarili automobili.
Ili, na primer, ptice pevačice skupljaju mrtve insekte sa automobila i čak prave gnezda u vozovima ili čamcima u pokretu.
Neke male ptice koriste automobile kao pokretna skloništa od jastrebova. U Evropi, crne lunje poznate su po tome što žive u gradovima, posebno u Španiji. U ukrajinskom gradu Harkovu, jastrebovi su naučili da vozila u pokretu koriste za lov.
(EUpravo zato/El Pais)
