Fjordovi su oduvek privlačili putnike. Njihove duboke vode, obale usečene u kopno i pejzaži u kojima se more i zelenilo gotovo neprimetno spajaju imaju neku posebnu moć. Ali Šlaj je priča za sebe. Iako ga često nazivaju fjordom, geografski gledano nije pravi fjord, više je dugačak, uzak zaliv Baltičkog mora, nastao delovanjem glečera.
Upravo ta neobična prirodna forma čini ga zanimljivim za putovanje. Šlaj se proteže kroz sever Nemačke, između Kila i Flensburga, a njegovo mirno vodeno ogledalo prati pejzaž malih mesta, zelenih polja, luka i obalnih puteva.
Na put kroz ovaj kraj krenuli smo zbog vode, ali smo brzo shvatili da je Šlaj mnogo više od nje. Ovde se putuje polako, od jednog mesta do drugog, uz obalu, pored jedrilica i malih luka, sa zastajanjima koja nisu planirana.
Jer Šlaj možda nije pravi fjord, ali ima ono zbog čega su fjordovi oduvek bili zanimljivi: pejzaž u kojem voda duboko ulazi u kopno i određuje ritam života ljudi koji uz nju žive.
Mi smo krenuli iz živopisnog mestašca Kapelna, ali prava priča ovog putovanja počinje na vodi. Pred nama je Šlaj (Schlei), uski zaliv Baltičkog mora na severu Nemačke, koji se proteže oko 32 kilometra, od obale kod Kapelna i Arnisa pa sve do grada Šlezviga.
Duž njegovih obala nižu se mali zalivi, močvarna područja, sela, marine i istorijska mesta, dok Šlaj razdvaja poluostrvo Angeln na severu od poluostrva Švansen na jugu.
Danas je to miran vodeni pejzaž kojim plove jedrilice i turistički brodići. Međutim, vekovima je Šlaj bio mnogo više od toga, važan trgovački put, izvor hrane i prihoda, prirodna saobraćajnica, ali i mesto oko kojeg su nastajala i nestajala čitava naselja.
Šlaj nije pravi fjord
Dok brodić lagano napušta obalu, naš vodič Volfram, koji u ovom kraju živi već četiri decenije, objašnjava nam da Šlaj, uprkos izgledu, nije pravi fjord.
"Za razliku od dubokih skandinavskih fjordova, Šlaj je relativno plitak vodeni put. U sredini je dubok između pet i dvanaest metara, dok je uz obalu još plići. Nastao je tokom poslednjeg ledenog doba i predstavlja ostatak pejzaža koji su oblikovali led i kasnije podizanje nivoa mora. Teško je zamisliti da je ovaj kraj pre oko 9.000 godina izgledao potpuno drugačije. Severnog mora u današnjem obliku tada nije bilo, a topljenje ogromnih količina leda postepeno je menjalo obalu", opisuje naš domaćin.
Volfram nam tu činjenicu predstavlja iz pomalo neočekivanog ugla: bez klimatskih promena ne bi bilo današnje obale, nasipa, brodova, pa ni naših turističkih poseta ovom kraju.
Naravno, savremene klimatske promene su sasvim druga priča. One donose ozbiljne probleme za budućnost ljudi i priobalnih područja.
Vikinzi su već znali koliko je Šlaj važan
Na samom kraju Šlaja, kod današnjeg Šlezviga, nekada se nalazilo Hedeby, jedno od najznačajnijih vikinških naselja i trgovačkih centara.
Njegov položaj nije bio slučajan. Šlaj je omogućavao vezu između Baltičkog mora i unutrašnjosti, pa su ovim vodama prolazili trgovci, putnici i ratnici. Hedebi je kasnije napušten, a njegovu ulogu preuzeo je Šlezvig. Danas se na mestu nekadašnjeg naselja nalazi muzej koji čuva priču o ovom izgubljenom vikinškom gradu.
Dok plovimo Šlajem, nije teško zamisliti kako su ovuda pre više od hiljadu godina prolazili vikinški brodovi. Samo što tada nije bilo turističkih brodića, uređenih marina i šarenih kuća uz obalu. Šlaj je bio važna arterija trgovine i jedan od razloga zbog kojih su se upravo ovde razvijala velika naselja.
Kapeln - grad koji je izrastao uz Šlaj
Jedan od najzanimljivijih gradova na obalama Šlaja jeste Kapeln. Danas je to malo, slikovito mesto sa marinama, jedrilicama i kućama uz vodu, ali njegov život je vekovima bio neraskidivo povezan sa Šlajem.
Najpoznatiji simbol grada je veliki pokretni most koji se podiže kako bi brodovi mogli da prođu.
Pre današnjeg mosta ovde je postojala trajektna veza, a 1967. godine izgrađen je pontonski most koji je mogao da se otvara za plovidbu. Istovremeno je planirana i železnička veza sa Ekenferdeom, pa su preko mosta postavljene železničke šine.
A onda se pojavio problem - lokomotiva je bila preteška za pontonsku konstrukciju.
Rešenje zvuči gotovo neverovatno: vagoni su preko mosta vučeni konjima, dok je lokomotiva čekala sa druge strane.
Kasnije je pontonski most zamenjen čeličnim pokretnim mostom, a nakon još nekoliko decenija i današnjim mostom, izgrađenim 2002. godine.
Današnji most ima četiri saobraćajne trake, ali kada treba da propusti brodove, automobili moraju da sačekaju. Za njegovo otvaranje i zatvaranje potrebna je velika količina električne energije, prema rečima našeg vodiča, približno koliko bi dve porodične kuće potrošile za godinu dana.
Pored mosta nalazi se i kućica čuvara, za koju se u Kapelnu ponosno priča da je jedna od najlepših takvih kuća u Evropi.
I Frnek Sinatra je navodno boravio ovde
Šlaj je kroz istoriju privlačio trgovce, ribare, mornare i putnike, ali, prema lokalnoj priči koju nam je ispričao vodič, čak i jednu od najvećih zvezda 20. veka.
Frenk Sinatra navodno je svojevremeno boravio u jednoj od belih kuća uz Šlaj, koja je tada bila gostionica i služila putnicima koji su trajektom prelazili sa jedne obale na drugu.
Volfram ne zna zbog čega je slavni američki pevač bio u ovom kraju niti može da potvrdi detalje priče, ali kaže da su meštani i danas ponosni na činjenicu da je Sinatra navodno boravio upravo ovde.
Možda je u pitanju samo lokalna legenda, ali takve priče daju posebnu boju putovanju kroz ovaj kraj.
Šlaj je vekovima hranio ljude
Ploveći dalje, prolazimo pored marina, brodogradilišta i nekadašnje ribarske luke. Danas se uz obalu nalaze proizvođači jedara, brodograditelji, servisi za brodske motore i druge firme koje opslužuju plovila.
Nekada je, međutim, ribarstvo bilo mnogo važnije nego danas.
Postojala je čak i neobična vrsta "ribolova" - vađenje velikih kamenih gromada sa dna Šlaja. Kamenje se koristilo za izgradnju obalnih utvrđenja, luka, puteva i drugih objekata.
Ronioci su u teškim odelima i sa šlemovima silazili u hladnu i mračnu vodu, pronalazili kamenje gotovo napipavajući ga u mraku i posebnim alatima ga izvlačili na površinu.
Na kopnu su radili ljudi čiji je posao bio da velike gromade razbijaju na manje komade za puteve i temelje.
Danas je takva eksploatacija zabranjena iz ekoloških razloga. Kamenje na dnu ima važnu ulogu za podvodni svet, a istovremeno pomaže da se ublaži snaga talasa i zaštiti obala tokom oluja.
Poslednja ograda za haringe u Evropi
Još jedan neobičan trag nekadašnjeg života uz Šlaj jeste tradicionalna ograda za lov haringe.
Konstrukcija funkcioniše poput ogromnog levka. Haringe uđu u ograđeni prostor, a zatim se usmeravaju prema velikoj mreži iz koje više ne mogu da pobegnu.
Nekada je na ovom području postojalo oko 40 takvih ograda. Danas je, prema rečima našeg vodiča, ostala samo jedna, poslednja sačuvana ograda te vrste u Evropi.
Više nema komercijalnu funkciju. Danas je svojevrsni živi muzej i podsetnik na vreme kada su Šlaj i ribarstvo određivali svakodnevicu čitavih zajednica.
Zanimljivo je da su ove ograde nekada pripadale vlasnicima zemljišta na obe strane reke, često aristokratama, što je dovodilo do sukoba sa ribarima kojima su konstrukcije otežavale posao.
Danas tih sukoba nema, ostala je samo uspomena.
Od mornarice do turističkog raja
Na obalama Šlaja nalazili su se i važni vojni kompleksi.
Jedan od njih bio je deo nemačke mornarice, a nakon zatvaranja vojnih objekata prostor je počeo da se pretvara u turističko naselje. Nekada je u ovom kraju živelo oko 4.000 vojnika, dok danas novi kompleks može da primi oko 5.000 turista.
Broj je gotovo simboličan: toliko ljudi je region svojevremeno izgubio odlaskom vojske, a toliko ih sada može da primi kao goste.
Šlaj tako još jednom menja svoju ulogu. Nekada su ovuda prolazili vojnici, danas dolaze turisti.
Kada se zajednica udruži, fabrika može da opstane
Uz Šlaj se krije i priča koja nema direktne veze ni sa ribarstvom ni sa brodovima, ali mnogo govori o ljudima koji žive uz ovaj vodeni put.
U jednom od mesta na obali nekada je radila fabrika mlečnih proizvoda kompanije Nestlé. Početkom devedesetih centrala je planirala njeno zatvaranje, čime je oko 280 radnih mesta bilo ugroženo.
Međutim, lokalna zajednica nije odustala. Radničko veće, sindikat i crkvena zajednica organizovali su okupljanja i mirne proteste. Ljudi su se sastajali ispred fabrike, razgovarali o svojim strahovima i problemima, ali i tražili način da sačuvaju radna mesta.
Na kraju su uspeli da pronađu investitora koji je kupio fabriku i sačuvao posao za oko 280 ljudi. U znak sećanja na tu pobedu postavljena je mala bronzana skulptura Nojeve barke.
Poruka je jednostavna i danas veoma aktuelna: kada se ljudi udruže, čak i ono što deluje izgubljeno ponekad može da bude spaseno.
Mašolm i neobična priča o svadbama i sahranama
Tokom plovidbe prolazimo i pored mesta Mašolm, koje je sve do 1950. godine bilo dostupno samo vodenim putem.
Njegova crkva Svetog Nikole bila je mesto na kojem su se stanovnici venčavali i gde su sahranjivani. Zbog toga je život ovde imao pomalo neobičan ritam.
Vodič nam priča da je moglo da se dogodi da porodica mladenaca, koja je prethodno prespavala u lokalnoj gostionici, ujutru na putu prema crkvi sretne pogrebnu povorku koja nosi kovčeg.
Jedni su išli da proslave početak novog života, drugi da isprate jedan koji se upravo završio.
I mostovi koji su nekada povezivali obalu sa crkvom nosili su simbolične nazive, jedan je bio poznat kao Mladenački most, a drugi kao Pogrebni most.
Takve priče danas zvuče gotovo nestvarno, ali pokazuju koliko je život uz Šlaj nekada bio drugačiji.
Voda kao istorija jednog kraja
Na kraju vožnje oblaci se skupljaju iznad vode, vetar jača, a Šlaj postaje tamniji i ozbiljniji.
Dok se brodić vraća prema obali, iza nas ostaje pejzaž koji je na prvi pogled tih i pitom. Ali što više slušamo priče našeg vodiča, postaje jasnije koliko je burna istorija ovog vodenog puta.
Ovuda su prolazili Vikinzi. Njime su trgovali ljudi iz različitih krajeva Evrope. Ribari su od njega živeli, ronioci vadili kamenje sa njegovog dna, mornarica je uz njega gradila svoje baze, a danas ga istražuju turisti.
Šlaj je tako mnogo više od 32 kilometra vode između Baltičkog mora i Šlezviga. To je svojevrsna istorijska žila kucavica severne Nemačke, mesto na kojem su se vekovima smenjivali ljudi, brodovi, zanimanja i čitavi načini života.
A možda je upravo zato najbolje upoznati ga sa vode.
Jer dok obala polako prolazi pored vas, Kapeln ostaje iza, a brodić klizi prema otvorenom moru, imate osećaj da ne putujete samo kroz pejzaž, već kroz hiljade godina istorije jednog kraja koji je oduvek živeo između kopna i vode.
(M.A./EUpravo zato)
