Na poziv Turističke organizacije Nemačke boravili smo u Flensburgu, gradu na samom severu ove zemlje, tik uz granicu sa Danskom.
Upravo odavde počinjala je svaka naša avantura po regionu, ali se ispostavilo da je Flensburg mnogo više od polazne tačke, to je grad u kojem se na svakom koraku prepliću nemačka i danska kultura, pomorska tradicija i neke od najneobičnijih priča evropske istorije.
Na prvi pogled, Flensburg deluje kao miran severnjački grad smešten na obali Flensburškog fjorda.
Ulice starog jezgra ispunjene su ciglenim kućama, uskim prolazima i restoranima u kojima vreme kao da sporije prolazi. Međutim, iza te smirene fasade krije se mesto koje je vekovima bilo poprište sukoba, trgovine, političkih pregovora i borbe za identitet.
Nije slučajno što lokalni vodiči često kažu da se ovde istorija ne proučava u muzejima, ona se jednostavno živi.
Grad između dve države i dva identiteta
Flensburg se nalazi svega nekoliko kilometara od danske granice.
Tokom vekova pripadao je različitim državama i političkim zajednicama, a stanovnici ovog područja često su se nalazili između dva sveta, nemačkog i danskog.
Lokalni vodiči podsećaju da je čitav region Šlezvig-Holštajn vekovima bio pod snažnim uticajem danske krune. Međutim, sredinom 19. veka počinju sukobi koji će promeniti mapu severne Evrope. Nakon ratova između Danske i Pruske, granice su pomerene, a Flensburg je postao deo Nemačke.
Ipak, priča se tu nije završila.
Posle Prvog svetskog rata održan je referendum na kojem su stanovnici odlučivali kojoj državi žele da pripadaju. Severni deo regiona izabrao je Dansku, dok je Flensburg ostao u Nemačkoj. Tako je nastala današnja granica, koja je zapravo relativno mlada u poređenju sa burnom istorijom ovog kraja.
Zbog toga i danas sa obe strane granice žive manjinske zajednice. U Danskoj postoji nemačka manjina, dok u Nemačkoj živi značajan broj stanovnika koji neguju danski identitet, jezik i kulturu.
Mesto gde je završio Treći rajh
Malo evropskih gradova može da se pohvali, ili optereti, činjenicom da su igrali važnu ulogu u poslednjim danima nacističke Nemačke.
Upravo je Flensburg bio poslednje utočište nacističkog rukovodstva nakon pada Berlina 1945. godine. U gradu i njegovoj okolini nalazila se poslednja nemačka vlada, predvođena admiralom Karlom Donicom, naslednikom Adolfa Hitlera.
Dok šetate pored luke ili prolazite pored naizgled običnih zgrada u centru, teško je zamisliti da su upravo ovde tih dana boravili ljudi koji su upravljali nacističkom Nemačkom.
Lokalni vodič pričao nam je i o haotičnim danima nakon završetka rata, kada su brojni visoki nacistički oficiri pokušavali da nestanu bez traga. Menjali su identitete, uništavali dokumenta i predstavljali se kao obični vojnici kako bi izbegli suđenja. Mnogi su upravo kroz Flensburg pokušali da pobegnu od odgovornosti.
Jedna od najpoznatijih priča vezana je za Rudolfa Hesa, komandanta Aušvica, koji se nakon rata skrivao pod lažnim identitetom pre nego što je otkriven i uhapšen.
Grad patuljaka, podruma i starih trgovaca
Ali Flensburg nije samo grad velikih istorijskih događaja.
Šetajući pešačkom zonom nailazi se na neobične podrume sa niskim svodovima, karakteristične za stare trgovačke kuće. Toliko su niski da visoki ljudi jedva mogu da stoje uspravno.
Zbog toga jedan od lokalnih restorana nosi simpatičan naziv "Gnomenkeller", odnosno "Podrum patuljaka". Prema lokalnoj šali, idealan je za goste visoke metar i po, dok oni viši od 190 centimetara nemaju mnogo šanse da se osećaju udobno.
Takve sitnice daju Flensburgu poseban karakter. Grad ne pokušava da impresionira veličinom ili spektakularnim znamenitostima. Njegova privlačnost krije se u detaljima, pričama i atmosferi.
Flensburg je tokom svoje istorije privlačio i brojne umetnike i pisce, a među njima je bio i čuveni danski književnik Hans Christian Andersen. Andersen je tokom svojih putovanja kroz Šlezvig više puta boravio u Flensburgu, a u svojim dnevnicima beležio je utiske o gradu, luci i životu na severu Evrope. Danas se i ta činjenica smatra delom bogatog kulturnog nasleđa grada koji je vekovima predstavljao most između nemačkog i danskog sveta.
Fjord koji određuje život grada
Život Flensburga vekovima je bio vezan za more. Grad je izrastao na trgovini i pomorstvu, a luka je i danas njegovo srce.
Šetnja obalom otkriva jedrilice, stare brodove i uređena pristaništa sa kojih se pruža pogled ka Danskoj. Fjord nije samo geografska odrednica, on oblikuje način života stanovnika, njihovu kulturu i svakodnevicu.
Upravo zbog toga Flensburg danas privlači ljubitelje jedrenja, biciklizma i aktivnog odmora, ali i one koji žele da upoznaju drugačiju Nemačku, sporiju, mirniju i bližu skandinavskom načinu života.
Flensburški rum - nasleđe pomorskih ruta
Flensburg je vekovima bio jedan od najvažnijih evropskih centara za trgovinu rumom. Zahvaljujući pomorskim vezama sa Karibima, brodovi su u grad dopremali sirovi rum, koji se potom prerađivao i mešao u lokalnim destilerijama.
Toliko je bio važan za razvoj grada da se Flensburg i danas naziva "nemačkom prestonicom ruma". Stare trgovačke kuće i skladišta uz luku podsećaju na vreme kada je upravo trgovina ovim pićem donosila bogatstvo severu Nemačke, a posetioci i danas mogu da degustiraju različite vrste rumova i upoznaju se sa tradicijom koja traje više od dva veka.
Grad u kojem sunce dugo ostaje na horizontu
Boravak na krajnjem severu Nemačke donosi i jedno posebno iskustvo - duge letnje dane.
U junu i julu, ali i već u maju sunce zalazi veoma kasno, pa su zalasci sunca zaista spektakularni.
Šetnje uz fjord u vreme zalaska sunca ostavljaju poseban utisak, jer se nebo i morska površina pretvaraju u paletu narandžastih, ružičastih i zlatnih tonova. Mnogi stanovnici upravo tada izlaze na obalu, uživajući u pogledu na jedrilice koje se polako vraćaju u luku, dok poslednji zraci sunca obasjavaju stare fasade grada.
Ukusi severa: od sveže ribe do danskih uticaja
Flensburg je i gastronomska destinacija u kojoj se oseća spoj nemačke i danske tradicije.
Na jelovnicima dominiraju sveža riba, haringa, losos i plodovi mora, ali i specijaliteti od govedine i svinjetine karakteristični za sever Nemačke.
Posebno mesto zauzima "Labskaus", tradicionalno jelo mornara koje se priprema od usoljene govedine, krompira i cvekle. U pekarama i poslastičarnicama mogu se pronaći slatkiši inspirisani danskom kuhinjom, dok lokalni restorani nude domaća piva i čuveni flensburški rum kao savršen završetak obroka.
Upravo ta kombinacija mora, severnjačke jednostavnosti i kvalitetnih lokalnih namirnica daje gastronomiji Flensburga poseban karakter.
Mnogo više od polazne tačke
Iako je za našu grupu novinara Flensburg bio baza iz koje smo svakodnevno kretali u nove avanture po severu Nemačke i Danske, vrlo brzo je postao mnogo više od toga.
To je grad u kojem granice nisu samo linije na karti, već deo svakodnevnog života. Mesto gde se vekovima sudaraju kulture, jezici i identiteti. Grad u kojem se priče o kraljevima, ratovima, trgovcima i mornarima mogu čuti gotovo na svakom uglu.
Lokalni turistički radnici veruju da bi sever Nemačke u narednim decenijama mogao da postane još privlačnija destinacija za putnike iz Evrope.
Dok se mediteranske zemlje sve češće suočavaju sa ekstremnim letnjim vrućinama, Flensburg i obala Baltičkog mora nude prijatnije temperature, osvežavajući morski vazduh i duge letnje dane.
Upravo zbog toga raste interesovanje za odmor na severu, posebno među porodicama, ljubiteljima aktivnog turizma i putnicima koji traže alternativu prenatrpanim južnim destinacijama. Flensburg u toj promeni vidi veliku priliku, kao grad koji spaja bogatu istoriju, pomorsku tradiciju, prirodne lepote i kvalitet života karakterističan za skandinavski deo Evrope.
Na kraju, možda nema glamur velikih evropskih metropola, ali ima nešto mnogo vrednije, autentičnost. A upravo zbog nje Flensburg ostaje jedno od najzanimljivijih mesta na krajnjem severu Nemačke.
(M.A./EUpravo zato)
