Na prvi pogled izgleda kao da je planina jednostavno prošarana prozorima. Tek kada se približite, postaje jasno da se iza kamenih otvora krije čitav grad. Hodnici, crkve, biblioteke, vinski podrumi, trpezarije i stotine prostorija uklesanih u liticu čine Vardziju jednim od najneobičnijih istorijskih lokaliteta u Evropi.
Skrivena u stenama planine Erusheti, na jugu Gruzije, Vardzija nije nastala prirodno. Naprotiv, gotovo svaki njen deo oblikovale su ljudske ruke još u 12. veku, u vreme kada je Gruzija doživljavala svoje zlatno doba.
Grad koji se nije video
Vardzija je podignuta kao mnogo više od manastira. Bila je istovremeno tvrđava, verski centar i utočište za hiljade ljudi. U periodu stalnih sukoba na Kavkazu, njena najveća prednost bila je upravo to što je bila gotovo nevidljiva.
Sa spoljne strane videli su se tek pojedini otvori u steni, dok se iza njih prostirao složen sistem prostorija povezanih tunelima i stepeništima. Istoričari procenjuju da je kompleks imao čak 13 nivoa i više stotina prostorija, a mogao je da primi desetine hiljada ljudi u slučaju opasnosti.
Nasleđe kraljice Tamare
Najveći procvat Vardzija je doživela za vreme kraljice Tamare, jedne od najznačajnijih vladarki srednjovekovne Evrope. Tokom njene vladavine Gruzija je postala regionalna sila, razvijajući trgovinu, umetnost i kulturu.
U srcu kompleksa nalazi se Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, čiji zidovi i danas čuvaju izuzetno očuvane freske iz 12. veka. Među njima se nalazi i jedan od retkih autentičnih prikaza kraljice Tamare nastalih za njenog života, što ovom mestu daje poseban istorijski značaj.
Kada je priroda promenila istoriju
Vardzija danas izgleda otvorenije nego što je izgledala u srednjem veku. Razlog nije ljudska intervencija, već snažan zemljotres koji je krajem 13. veka srušio veliki deo spoljne stene i otkrio unutrašnjost grada.
Paradoksalno, upravo je prirodna katastrofa omogućila da svet vekovima kasnije vidi složenost ovog arhitektonskog poduhvata. Ono što je nekada bilo skriveno od neprijatelja danas predstavlja jedan od najupečatljivijih prizora evropskog kulturnog nasleđa.
Više od turističke atrakcije
Iako svake godine privlači hiljade posetilaca, Vardzija nije samo istorijski spomenik. Deo kompleksa i danas koristi mala zajednica monaha, pa se svakodnevni verski život odvija u prostoru starom gotovo devet vekova.
Posetioci prolaze uskim kamenim hodnicima, penju se strmim stepenicama i izlaze na vidikovce sa kojih se pruža pogled na dolinu reke Mtkvari. Upravo spoj prirodnog pejzaža i ljudskog stvaralaštva čini Vardziju jedinstvenom.
Evropska priča isklesana u kamenu
Iako se Gruzija geografski nalazi na raskršću Evrope i Azije, njena istorija, kultura i hrišćanska tradicija vekovima su bile povezane sa evropskim prostorom. Vardzia je jedan od najlepših primera tog nasleđa, mesto na kojem se prepliću arhitektura, religija, istorija i priroda.
U vremenu kada evropske zemlje sve više ulažu u očuvanje kulturne baštine, ovakvi lokaliteti podsećaju da identitet Evrope nije oblikovan samo u velikim prestonicama i poznatim dvorcima, već i u mestima poput Vardzije, gde su čitavi gradovi nastajali unutar planina.
(M.A./EUpravo zato)
