Kolike su plate poslanika tema je koja spada u informacije od javnog značaja – kako u Srbiji, tako i u zemljama članicama Evropske unije – ili u krajnjem slučaju, u Evropskom palamentu. A koliko oni zarađuju?
Kada su u pitanju poslanici u Narodnoj Skupštini Srbije - visina mesečnih primanja variraju u zavisnosti od stranke u kojoj se nalaze, odnosno funkcije koju obavljaju, godina staža i drugih, dodataka. Najveća zabeležena plata u 2022. je iznosila 4,2 milion dinara. Zatim slede mesečne isplate od 3,1 milion dinara, 3 miliona, pa sve do 2,3 miliona, piše Mondo.
Kada su u pitanju pojedinačni parlamenti 27 država članica, visina primanja poslanika zavisi od države do države. Ono što je, međutim, isto – plata evroposlanika u Evropskom parlamentu. Svi poslanici koji zastupaju svoju državu u EP imaju istu platu, navodi se na sajtu Evropskog parlamenta. Makar je zvanično tako…
Ko su oni, za početak?
Poslanici Evropskog parlamenta (EP) su direktno izabrani – birali su ih građani EU kako bi zastupali njihove interese. Izbori se održavaju svakih pet godina, a pravo glasa imaju svi građani EU stariji od 18 godina (u Austriji 16). Parlament ima, po pravilima koja su promenjena prošle godine, 716 poslanika koji dolaze iz svih 27 država članica.
Zvanično sedište Evropskog parlamenta je u Strazburu (Francuska), premda ova institucija funkcioniše na tri lokacije: Strazburu, Briselu (Belgija) i u Luksemburgu. Opšti sastanci čitavog saziva Parlamenta, poznati kao “plenarne sednice”, održavaju se 12 puta godišnje u Strazburu. Dodatne plenarne sednice se održavaju u Briselu, gde se održavaju i sastanci komiteta.
Građani EU glasaće od ove godine 6. do 9. juna na izborima za novi saziv Evropskog parlamenta. Evropski izbori se smatraju najvećim trasnacionalnim glasanjem budući da se u četiri dana organizuju u 27 država, a izborno pravo ima 376 miliona građana država članica EU, od čega će njih 26 miliona glasati prvi put.
Kakve su im plate?
Prema javno dostupnim podacima na sajtu EP, svi poslanici EP zarađuju istu platu.
Mesečna plata poslanika u Evropskom parlamentu iznosi 10.000 evra bruto i 7.900 evra neto, nakon odbitka EU poreza i doprinosa za osiguranje (cifre od 01.07.2023.). Sredstva dolaze iz budžeta Skupštine.
Pošto države članice mogu uvesti dodatne nacionalne namete, konačni neto iznosi zavise od poreskog režima zemlje porekla poslanika, ističe se.
Međutim, osim ove, kako piše Danas.hr, poslanici imaju i druge benefite, pa uz platu od 7.900 evra mogu da zarade i nekoliko hiljada evra. Na primer, postoji dnevnica od 350 evra, koja pokriva smeštaj, ishranu i povezane troškove svakog dana tokom obavljanja dužnosti poslanika u Evropskom parlamentu. Predstavnici moraju da potpišu spisak prisutnih, ali na visinu dnevnice utiče i to da li su glasali.
Zatim, putni troškovi za dolazak na sednice i sastanke Evropskog parlamenta u Briselu i Strazburu. Gornje granice su postavljene na najvišu cenu avio prevoza u poslovnoj klasi (klasa D ili slična klasa), vozne karte prve klase ili 0,58 evra po kilometru za putovanja automobilom (do maksimalno 1.000 km). Evropski parlament izdaje karte. Pored toga, postoje fiksni iznosi na osnovu udaljenosti i trajanja putovanja za pokrivanje raznih putnih troškova (putarine, troškovi viška prtljaga, troškovi rezervacije itd.), navodi ovaj portal
Najkontroverzniji je dodatak za opšte troškove od 4.950 evra mesečno, koji omogućava predstavnicima da pokriju troškove poput zakupa kancelarije u državi članici u kojoj su izabrani ili troškove za IT hardver i softver, kancelarijski materijal, mobilne telefone/pretplatu i internet pretplate.
Kada su u pitanju penzije, bivši poslanici imaju pravo na penziju kada napune 63 godine, u skladu sa članom 14 Statuta poslanika.
Ona iznosi 3,5% njihove plate za svaku punu godinu na funkciji i jednu dvanaestinu za svaki naredni pun mesec, ali ne više od 70% ukupno. Njegov trošak snosi budžet EU. Dodatna penziona šema, uvedena za poslanike EP 1989. godine, zatvorena je za nove članove od jula 2009. i postepeno se ukida.
Zarađuju i sa strane
Transparensi internešonal, nevladina je organizacija koja prati i objavljuje korporativnu i političku korupciju, pozvao je na strožiju kontrolu poslanika EU, pošto izveštaj pokazuje da mnogi imaju unosne pozicije u firmama koje takođe lobiraju u Briselu.
Poslanici Evropskog parlamenta zajednički zarađuju više od 8,6 miliona evra godišnje od spoljnih poslova – uključujući i privatne kompanije koje takođe aktivno lobiraju za politiku EU, navodi se u izveštaju koji je 6. maja objavio Transparensi internešenel EU.
Grupa je pozvala da se poslanicima EU zabrani da rade poslove sa strane, jer brojke pokazuju da više od dve trećine od 705 poslanika otkriva i aktivnosti pored njihove osnovne uloge.
U nekim slučajevima, oni zarađuju više od spoljnih aktivnosti nego od plate poslanika Evropskog parlamenta od 10.000 evra mesečno i sede u odborima korporacija koje su blisko povezane sa njihovim dnevnim poslovima, pokazalo je istraživanje.
EU je prošle godine pooštrila svoja pravila nakon Katargejta, skandala zbog navodnog stranog uticaja na zakonodavni proces – a reforma je podrazumevala da zakonodavci sada objavljuju detaljnije detalje o spoljnim zaradama.
Ali za Transparenci International EU, nova pravila i dalje ne idu dovoljno daleko da bi se izbegao sukob interesa.
Ko i koliko zarađuje "sa strane"?
Iako će ova "garnitura" poslanika verovatno biti zamenjena nakon izbora, prema nedavnom pisanju portala Euronews, na vrhu liste je litvanski poslanik Viktor Uspaskič, koji prijavljuje 3.000.000 evra godišnje radeći za kompaniju Edvervita UAB.
Lokalni mediji izveštavaju da je kompanija u vlasništvu Uspaskiča i njegove dece, i da ima veze sa značajnim interesima za komercijalnu imovinu u Rusiji. Uspaskič, koji je nedavno izbačen iz centrističke grupe “Obnova Evrope” zbog homofobičnih primedbi, nije odgovorio na zahtev za komentar o prirodi njegovog odnosa sa kompanijom.
Dok se čini da Uspaskičeva upadljiva zarada dolazi od njegove firme, drugi su plaćeni da savetuju odbore etabliranih kompanija.
Takođe visoko na listi je Nemac Manfred Veber, koji prijavljuje nešto više od 14.000 evra mesečno, uglavnom zbog svoje uloge predsednika Evropske narodne partije.
Dalje, Monika Hohlmeier (Nemačka/Evropska narodna partija) zarađuje oko 75.000 evra godišnje za svoj rad za poljoprivrednu i energetsku kompaniju BayVa AG, dok Akel Vos (Nemačka/EPP) dobija 54.000 evra kao savetnik za zaštitu podataka u Deutsche Telekomu i od advokatska firma Bietmann, izračunava grupa.
li ti poslanici u Evropskom parlamentu nisu jedini čije spoljne aktivnosti mogu da podignu obrve, takvih je veliki broj, navodi ovaj sajt.
Pravila EU dozvoljavaju poslanicima EP da imaju poslove van zemlje – ali im nije dozvoljeno da rade kao lobisti, tako da je situacija problematična kada rade za kompanije koje takođe žele da utiču na politiku Brisela, rečeno je Euronews-u.
(JA/EUpravo zato)
