U Evropskoj uniji sve je veći broj starijih građana koji i nakon odlaska u penziju ostaju radno aktivni. Prema najnovijim podacima Eurostata za 2023. godinu, čak 10,2 odsto starosnih penzionera uzrasta od 50 do 74 godine bilo je zaposleno. Ono što posebno upada u oči jeste činjenica da više od polovine tih zaposlenih radi skraćeno radno vreme, odnosno 57 odsto njih angažovano je na pola radnog vremena.
Za poređenje, među zaposlenima koji nisu penzioneri, samo 16,2 odsto radi na ovaj način. Dakle, razlika između penzionera i nepenzionera koji rade skraćeno radno vreme iznosi čak 40,8 procentnih poena, što ukazuje na specifičnu dinamiku rada u kasnijem životnom dobu.
Ovakav trend prisutan je u svim zemljama članicama EU, ali uz velike razlike među državama. Hrvatska se izdvaja kao zemlja sa ubedljivo najvećim udelom zaposlenih penzionera koji rade na pola radnog vremena – čak 89,4 odsto. Osim toga, upravo u Hrvatskoj je i najveći jaz između penzionera i nepenzionera kada je reč o ovom obliku rada: samo 3,4 odsto zaposlenih koji nisu penzioneri radi skraćeno, što daje razliku od čak 86 procentnih poena.
Odmah iza Hrvatske nalaze se Švedska (79,2 odsto) i Belgija (78,0 odsto) po visokom udelu penzionera koji rade na pola radnog vremena.
Na drugom kraju skale nalaze se Bugarska, Litvanija i Letonija. Bugarska ima najmanji procenat penzionera koji rade skraćeno, svega 9,2 odsto, dok taj udeo među nepenzionerima iznosi 1,2 odsto. Slično niske vrednosti zabeležene su i u Litvaniji (19,0 odsto) i Letoniji (23,2 odsto).
Zanimljiv je i primer Holandije, koja inače važi za zemlju sa najvišim ukupnim udelom rada na pola radnog vremena u EU. Tamo 57,8 odsto zaposlenih penzionera radi skraćeno, što je gotovo na nivou proseka EU, ali istovremeno i 39,4 odsto onih koji nisu penzioneri. Zbog toga je razlika između ove dve grupe najmanja među svim državama članicama.
Ove brojke oslikavaju sve izraženiji trend fleksibilnog zapošljavanja među starijom populacijom u EU. Skraćeni radni angažman omogućava penzionerima da ostanu aktivni, dopune svoje prihode i očuvaju socijalne kontakte, ali i da balansiraju između obaveza i zdravlja. Ipak, razlike među državama ukazuju i na različite zakonske, socijalne i ekonomske podsticaje koji utiču na radnu aktivnost posle penzije.
(EUpravo zato)
