Kako bi se popunila rupa u budžetu od 6,4 milijarde evra,austrijska vladajuća koalicija konzervativaca (ÖVP), socijaldemokrata (SPÖ) i neoliberala (NEOS) planira drastične mere štednje – uključujući i smanjenje penzija.
Krajem protekle sedmice su čelnici stranaka, Kristijan Stoker (ÖVP), Andreas Babler (SPÖ) i Beate Mainl-Raisinger (Neos) predstavili svoj vladin program "Sada učinimo ispravno. Za Austriju."
Plan Ampel-koalicije (kako nazivaju novu austrijsku vladu) od 210 stranica odmah na početku precizira kako će se konsolidovati ogromni proračunski deficit od 6,4 milijarde evra. Samo u 2025. godini očekuju se oštre mere štednje – pre svega na penzije i subvencije.
Već spomenuto povećanje doprinosa za zdravstveno osiguranje penzionera na šest odsto postaje stvarnost i trebalo bi stupiti na snagu 1. juna 2025. godine. Kao specifičnu ekonomsku meru štednje, tri stranke predviđaju "zamrzavanje naknade za recept 2026." i smanjenje gornje granice za lekove na 1,5 odsto neto prihoda.
Kao što se i očekivalo, povratka klimatskog bonusa i premije neće biti. Time bi se ove godine trebalo uštedeti oko dve milijarde evra – što čini najveći udeo u sanaciji proračuna. Međutim, predviđena je i delimična kompenzacija za "pendlere" putem odbitka, koji će vrediti tek od 2026. godine. "Pendleri" su ljudi koji svakodnevno putuju između svog mesta stanovanja i mesta rada. To obično znači da žive u jednoj zemlji ili regionu, a rade u drugom, često prešao granicu između dve zemlje ili dva grada.
Ukidanje "hladne progresije"
Takođe, pada plan ÖVP-a i Zelenih o ukidanju tzv. hladne progresije (u kojoj se porezi povećavaju bez da je to formalno promenjeno zakonodavstvom). "Varijabilna trećina", odnosno deo poreza koji varira u zavisnosti od različitih ekonomskih faktora, kao što su prihod ili druge ekonomske okolnosti, biće suspendovana. Najviša poreska stopa od 55 odsto na prihode iznad milijon evra, koja bi trebala da istekne 2025. godine, biće produžena za četiri godine.
Smanjenje doprinosa za socijalna osiguranja takođe nije još na vidiku, već će zavisiti od ekonomske situacije. Konkretno, smanjiće se doprinosi za Fond za porodična davanja (FLAF). Pomoć će se financirati iz proračuna.
Kao što je već najavljeno tokom pregovora, "krizni dobitnici" takođe će biti opterećeni.
"Energijski krizni doprinos za struju, kao i za fosilnu energiju, biće produženi i prilagođeni tako da će se 2025. godine i u sledećim godinama ostvariti prihod od 200 miliona evra", stoji u programu.
Porez na banke biće prilagođen tako da će 2025. i 2026. godine doneti prihod od oko 500 miliona evra, a u sledećim godinama oko 200 miliona evra, piše Dunav.at.
(EUpravo zato/Dunav.at)
Takođe, na strani prihoda doći će do "povećanja poreza na duvan kao i proširenja na alternativne proizvode". Što se tiče kockanja, mere se sastoje od povećanja naknade za klađenje i povećanja prihoda od administrativnih troškova, prenosi Dunav.at.
