Prema podacima Eurostata, tokom 2023. godine izdato je oko 89.000 "plavih karata“, radno-boravišnih dozvola namenjenih visokokvalifikovanim radnicima iz zemalja van Evropske unije.
Nemačka je i dalje ubedljivo vodeća po ovom pitanju, te je čak 69.000 tih dozvola izdato upravo tamo, što čini 78% ukupnog broja.
Daleko iza nje su Poljska sa 7.000 (8%) i Francuska sa 4.000 izdatih dozvola (4%).
Najveći broj plavih karata dobili su državljani Indije (oko 21.000), što predstavlja gotovo četvrtinu svih izdatih dozvola. Slede Rusi sa 9.000 dozvola, potom Turci sa 6.000 i Belorusi sa 5.000.
Nemačka prednjači ne samo u dodeli dozvola za visokokvalifikovane radnike, već i u zapošljavanju niskokvalifikovane radne snage.
Stručnjaci procenjuju da ovoj zemlji godišnje treba najmanje 400.000 novih radnika.
Pravilo za Zapadni Balkan
Jedan od ključnih mehanizama za dolazak radnika iz regiona bio je tzv. "pravilo za Zapadni Balkan“, koje je omogućavalo građanima Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije i Severne Makedonije da bez stručnih kvalifikacija dobiju posao u Nemačkoj, uz ponudu poslodavca i odobrenje Savezne agencije za rad.
Ovo pravilo postoji od 2015. godine i znatno je smanjilo broj azilantskih zahteva iz tih zemalja, a najviše radnika sa Balkana danas je zaposleno u ugostiteljstvu, građevinarstvu i zdravstvenom sektoru.
Krajem 2023. godine, oko 76.000 ljudi iz zemalja Zapadnog Balkana radilo je legalno u Nemačkoj.
Vlada Olafa Šolca početkom 2024. povećala je kvotu za radne vize sa 25.000 na 50.000 godišnje.
Ipak, s dolaskom novog kancelara Fridriha Merca, postavlja se pitanje da li će doći do promena, posebno kada je reč o pravilima za radnu imigraciju iz regiona, piše nemački list Tagescajtung.
Pored plavih karata, zemlje EU su 2023. godine izdale i 10.800 dozvola za transfere unutar preduzeća, koje omogućavaju premeštanje zaposlenih izvan EU u filijale u zemljama članicama.
Najviše takvih dozvola izdale su Holandija (2.700), Nemačka i Mađarska (po 1.900), Francuska (1.500) i Španija (1.100). Glavni korisnici ovih dozvola bili su državljani Indije (3.900), Kine (1.600) i Južne Koreje (1.300).
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
