Novi zakoni Evropske unije, dogovoreni u junu 2022. godine nakon velike krize troškova života, moraju biti ugrađeni u nacionalno zakonodavstvo kako bi stupili na snagu – ali Francuska, Italija, Portugal, Kipar, Estonija, Litvanija i Malta još uvek nisu započele ovaj proces, navodi ETUC.
"Radnici su već dve godine čekali da se ova direktiva sprovede i ne bi trebalo da čekaju duže," rekla je Tea Jarc, konfederalna sekretarka ETUC-a.
"Većina nacionalnih vlada treba da prestane sa odugovlačenjem i konačno pretvori ova obećanja u stvarnost," dodala je.
ETUC kaže da bi ova direktiva mogla pomoći oko 20 miliona radnika, ali veruje da je minimalna plata, određena kao procenat prosečnih zarada, dovoljno visoka u samo dve zemlje EU.
Kada su zakonodavci i vlade dogovorili nove zakone EU u junu 2022. godine, evropski komesar Nikolas Šmit ih je pohvalio, rekavši da će oni "pomoći da se osigura da radnici sa minimalnim platama mogu priuštiti dostojanstven život" u vreme velikih briga zbog troškova života.
Dve zemlje se protive
Ovi zakoni naišli su na protivljenje Danske i Švedske, koje imaju široko rasprostranjeno kolektivno pregovaranje, ali nemaju minimalnu platu, kao i na otpor poslovnog sektora zbog straha od dodatnih troškova.
Bruto minimalne plate u EU uveliko se razlikuju, od 477 evra mesečno u Bugarskoj do 2.571 evra u Luksemburgu.
Konačna pravila ne zahtevaju da zemlje imaju minimalne plate, ali one koje ih imaju moraju osigurati da postoji pouzdan način njihovog određivanja i ažuriranja, kao što je referenca na kupovnu moć.
Evropska komisija je odgovorna za sprovođenje zakona EU i može tužiti vlade koje ne preduzmu potrebne mere – mada se to obično dešava tek nakon što rok, u ovom slučaju 15. novembar, prođe.
U nekim slučajevima, kao u Nemačkoj, vlada je tvrdila da ne mora preduzimati nikakve radnje jer postojeći zakoni već ispunjavaju standarde Brisela.
Portparol Evropske komisije nije odmah odgovorio na zahtev za komentar.
(EUpravo zato/Euronews)
