- U Nemačkoj je ponovo otvoreno pitanje osmočasovnog radnog dana, ali koalicija demohrišćana i socijaldemokrata još nema dogovor o reformi.
- Predlog predviđa nedeljni maksimum uz kolektivne ugovore i obavezno elektronsko evidentiranje radnog vremena, dok poslodavci i sindikati ostaju oštro podeljeni.
Osmočasovno radno vreme, koje je Nemačka uvela još 1918. godine, našlo se pod znakom pitanja posle 108 godina.
Međutim, tri nedelje nakon što je kancelar Fridrih Merc reformu Zakona o radnom vremenu proglasio "odavno potrebnom", jer je, prema njegovim rečima, već trebalo da bude sprovedena, predlog zakona i dalje nije stigao do vlade.
Koalicija demohrišćana i socijaldemokrata još ne može da se dogovori o tome kako bi trebalo da izgleda radni dan duži od osam sati.
Merc je 13. oktobra, tokom obeležavanja Dana poslodavaca, naveo primer kompanija u kojima ljudi rade po 12 sati, "tri puta nedeljno, i to je gotovo", a dodao je da "radni dan duži od osam sati nije eksploatacija". Kako tvrdi, to može biti dobra prilika i za kompanije i za zaposlene da fleksibilnije rasporede radno vreme.
Tada je trebalo da govori i ministarka rada Barbel Bas, ali je svega dan ranije podnela ostavku. Kao razlog navela je smrtni slučaj u porodici, ali i javne napade, između ostalog i iz redova koalicionog partnera. Upravo je njeno ministarstvo zaustavilo reformu na pola puta.
Kontroverzan predlog o radnom danu od 12 sati
Suština spora krije se u jednoj rečenici iz koalicionog sporazuma - stranke su se obavezale da uvedu mogućnost nedeljnog umesto dnevnog ograničenja radnog vremena. Prema važećem zakonu, radno vreme iznosi osam sati dnevno, a može da traje najviše deset sati pod uslovom da se u periodu od šest meseci, odnosno 24 nedelje, u proseku zadrži osmočasovno radno vreme.
Zakon predviđa šest radnih dana, od ponedeljka do subote, što znači da je gornja granica 48 sati nedeljno. Između dva radna dana obavezan je odmor od 11 sati.
Predlog zakona koji je ministarstvo pripremilo u junu zadržao je osmočasovni radni dan kao pravilo. Nedeljni maksimum dozvolio bi samo ako se o tome dogovore socijalni partneri kroz kolektivni ugovor i ako se posebnim pravilima obezbedi da zdravlje radnika ne bude ugroženo. Pritom bi prosečno nedeljno radno vreme od 48 sati moralo da se poštuje u periodu od 12 meseci.
Elektronsko evidentiranje radnika
Predlog zakona uvodi i obavezno elektronsko evidentiranje radnog vremena. Kompanije sa manje od 250 zaposlenih imale bi dve godine za prilagođavanje, one sa manje od 50 zaposlenih pet godina, dok bi poslodavci sa najviše deset radnika bili trajno izuzeti od obaveze elektronskog evidentiranja.
I sindikati odbacuju predlog
S druge strane, sindikati odbijaju bilo kakve promene.
Predsednica Saveza nemačkih sindikata (DGB), Jasmin Fahimi, tvrdi da poslodavcima nije stalo do usklađivanja porodičnog i poslovnog života, već do veće kontrole nad radnim vremenom zaposlenih.
Prema anketi DGB-a, 98 odsto zaposlenih prihvata ovakve izmene, ali ne želi da radi nakon 19 časova.
Zilke Cimer iz rukovodstva sindikata "Verdi" smatra da je postojeći zakon jedan od najvažnijih propisa za zaštitu radnika i da ne sme da se menja. Odbacuje čak i ograničavanje mogućnosti nedeljnog radnog vremena na kolektivne ugovore, iako bi takvo rešenje moglo da poveća broj zaposlenih obuhvaćenih tim ugovorima.
Argumenti protiv dužeg radnog dana ne dolaze samo od sindikata. Prema istraživanjima, rizik od nezgode na poslu ili na putu kući nakon 12 sati rada dvostruko je veći nego nakon osam sati.
Kako je pokazala anketa Instituta WSI, skoro tri četvrtine ispitanika strahuje od negativnih posledica rada dužeg od deset sati. Udruženje lekara "Marburger Bund" upozorava na rizike po bezbednost pacijenata.
Fondacija "Hans Bekler" otišla je najdalje, upozoravajući čak i na pretnju demokratiji. Naime, oni koji rade duže od osam i po sati dnevno znatno ređe učestvuju u političkom, volonterskom i društvenom životu.
Sve je sada u rukama novog ministra
Sada je sve u rukama Aleksandera Švajcera, novog ministra rada. O ključnom pitanju, odnosno o tome da li će zadržati ograničenje prema kojem je nedeljno radno vreme moguće samo na osnovu kolektivnih ugovora, još se nije izjasnio.
Ranije je istakao da je Nemačka samo tokom 2023. godine imala 1,3 milijarde prekovremenih radnih sati i poručio da su "potrebni fleksibilni modeli koji moraju da odgovaraju životu ljudi". Problem, dakle, ne vidi u tome što se premalo radi, već u pogrešnoj organizaciji radnog vremena.
Zamenik predsednika stranke Levica, Luiđi Pantisano, već ga je pozvao da odbrani dnevno ograničenje radnog vremena. Švajcerov stranački kolega Dirk Vize, parlamentarni sekretar SPD-a, pokušava da smiri strasti. Prema njegovim rečima, koalicionim sporazumom nije predviđeno ukidanje zakona, već uvođenje nedeljnog maksimuma uz obavezno digitalno evidentiranje radnog vremena, kako bi se sprečio neplaćeni prekovremeni rad.
Za sada nema naznaka da je dogovor na pomolu. Koalicioni odbor je početkom jula usvojio paket od 34 mere, ali se u njemu nije našlo pitanje radnog vremena. Demohrišćani i socijaldemokrate i dalje imaju različite stavove i o nedeljnom maksimumu i o obaveznom evidentiranju radnog vremena.
Prioritet novog ministra je reforma penzionog sistema, pa analitičari ne očekuju da će se, uz taj posao, upustiti i u bitku oko radnog vremena. Do tada ostaje na snazi stari zakon.
Osmočasovni radni dan, star 108 godina, za sada ostaje na snazi, ne zato što ga neko brani, već zato što koalicija ne može da se dogovori o tome kako da ga ukine.
(EUpravo zato/Index.hr)
