U vreme kada troškovi života neprestano rastu, mnogima je teško da zamisle da postoje zanimanja koja su od ključnog značaja za funkcionisanje društva, a ipak su slabo plaćena.
Upravo takva situacija prisutna je u Nemačkoj, gde veliki broj radnika jedva uspeva da pokrije osnovne životne troškove.
Prema podacima koje prenosi nemački portal "wmn.de", među najslabije plaćenim poslovima nalaze se oni u čišćenju, poljoprivredi, ugostiteljstvu i turizmu, ali i u tekstilnoj industriji i proizvodnji hrane.
Iako su ovi poslovi neophodni za svakodnevno funkcionisanje društva, njihova primanja često ne prate njihov značaj.
Na samom dnu liste nalaze se poslovi čišćenja, sa prosečnom bruto platom od oko 2.493 evra mesečno za puno radno vreme.
Slede radnici u poljoprivredi sa oko 2.531 evro, dok zaposleni u turizmu i ugostiteljstvu u proseku zarađuju oko 2.634 evra. Među slabije plaćenima su i zanimanja u hortikulturi, tekstilnoj i kožarskoj industriji, kao i radnici u proizvodnji hrane.
Na listi su i prodavci, radnici u završnim građevinskim radovima, kao i oni koji rade u obradi plastike i drveta, dok se vozači nalaze na njenom vrhu sa prosekom od oko 2.999 evra mesečno, što je i dalje relativno niska plata za nemačke uslove.
Razlozi za ovakve razlike u zaradama nisu jednostavni.
Iako su ova zanimanja od suštinske važnosti, često su potcenjena i nedovoljno vrednovana na tržištu rada, pa samim tim ne donose adekvatnu finansijsku nadoknadu.
Kao jedno od mogućih rešenja pominje se povećanje minimalne satnice, koja trenutno iznosi 12,41 evro. Takođe se razmatra i uvođenje bezuslovnog osnovnog dohotka, koji bi svim građanima obezbedio određeni nivo finansijske sigurnosti, bez obzira na zaposlenje.
Međutim, stručnjaci ističu da je ključni problem u sve manjoj zastupljenosti kolektivnih ugovora, trenutno samo oko 43 odsto zaposlenih u Nemačkoj radi pod takvim uslovima, a taj broj je u opadanju.
Zbog toga se kao realnije rešenje nameće uvođenje minimalnih plata po sektorima, što bi moglo da obezbedi pravednije uslove rada.
Istovremeno, ukazuje se i na problem da pojedine kompanije opstaju zahvaljujući niskim zaradama i državnim subvencijama, što u praksi znači da poreski obveznici indirektno nadoknađuju razliku.
Bez sistemskih promena i jasnijih pravila, upozoravaju analitičari, teško je očekivati dugoročno održiv i pravedan model tržišta rada.
(M.A./EUpravo zato/kurir.rs)
