U 2024. godini većina evropskih zemalja zabeležila je rast realnih prihoda nakon oporezivanja, ali u sedam država desio se pad.
Prema izveštaju OECD-a "Oporezivanje zarada 2025", prosečan zaposleni samac bez dece u Italiji, Estoniji, Češkoj, Francuskoj, Grčkoj, Belgiji i Španiji imao je manje novca na raspolaganju nego prethodne godine.
Ova analiza meri koliki iznos radniku ostaje za potrošnju ili štednju, nakon što se odbiju porezi i doprinosi, i uzme u obzir inflacija.
Zašto je došlo do pada realnih prihoda?
U Italiji su, primera radi, zarade porasle za 3,9%, a inflacija je iznosila 1,2%, što je značilo realni rast plata od 2,7% pre oporezivanja. Međutim, prosečna poreska stopa (koja uključuje i doprinose za socijalno osiguranje) skočila je za čak 7,5%, što je poništilo sav dobitak.
Slični slučajevi zabeleženi su i u:
- Estoniji, gde su ukinute pojedine poreske olakšice,
- Češkoj, gde su porasli socijalni doprinosi,
- Francuskoj, gde je realni rast plata iznosio 0,7%, ali je prosečna poreska stopa porasla za 1,7%.
Ekonomistkinja Kristina Enače iz organizacije Tax Foundation upozorila je da su upravo veći doprinosi za socijalno osiguranje imali presudan negativan uticaj na neto prihode radnika.
Gde su radnici profitirali?
Nasuprot tom trendu, Portugal, Velika Britanija i Turska beleže najveći rast realnog dohotka:
- Portugal: Smanjene su poreske stope u prvih šest razreda, pa je prosečna poreska stopa pala za 8%, dok su realne zarade porasle za 4,7%.
- Velika Britanija: Poreska stopa pala je za 8,7%, a plate su rasle za 1,6%.
- Turska: Iako je porez porastao za 3,9%, realni rast zarada bio je čak 15,5%. Ipak, postoje sumnje u tačnost podataka o inflaciji koje objavljuju turske vlasti.
Šta znači "realni prihod posle poreza"?
Kako objašnjava Enače, to je novac koji radniku ostaje posle svih poreza i kad se uračuna inflacija. Ako taj iznos opadne, znači da radnik, i pored nominalnog povećanja zarade, ima manju kupovnu moć.
Šta je moguće rešenje?
Problem takozvanog "oporezivanja kroz inflaciju" (bracket creep) nastaje kada inflacija gura radnike u više poreske razrede, što povećava opterećenje, a da realni dohodak ostane isti ili čak manji.
Takođe, inflacija umanjuje vrednost poreskih olakšica i izuzeća.
"Povezivanje poreskih stopa i doprinosa s inflacijom pomoglo bi da se izbegne ovaj problem i zaštite realna primanja radnika", navodi Enače.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
