Manje od 60 % Evropljana poseduje barem osnovne digitalne veštine, a manje od 30 % ima veštine iznad osnovnog nivoa, pokazuje indeks Digitalne ekonomije i društva (DESI) EU.
Situacija je još nepovoljnija među starijima od 55 do 74 godine: u proseku manje od 40 % njih ima osnovne digitalne sposobnosti, a ispod 15 % poseduje veštine iznad osnovnog nivoa.
S obzirom na pojavu novih tehnologija i porast online i telefonskih prevara, nizak nivo digitalnih veština predstavlja ozbiljan problem: usporava digitalnu transformaciju EU, otežava usvajanje novih alata, drži birokratiju vezanom za zastarele procese na papiru i čini građane ranjivijim na prevare.
Unapređenje osnovnih digitalnih veština: Mađarska, Češka i Estonija na čelu
I EU i države članice su u prethodnim godinama uvele razne mere za poboljšanje digitalnih veština, ali je napredak u poslednjih pet godina značajno različit među zemljama.
Kod nekih zemalja napredak treba uzeti sa rezervom: Finska, Holandija, Irska, Danska i Švedska bile su među vodećima još od 2022, pa nisu imale mnogo prostora za rast.
Prema DESI indeksu za 2025. godinu, Mađarska prednjači u poboljšanju osnovnih digitalnih veština kod građana od 18 do 74 godine, sa porastom od 9,8 %. Slede Češka sa 9,42 %, Estonija sa 6,24 % i Belgija sa 5,16 %.
Sve ostale zemlje su zabeležile rast manji od 5 %: Bugarska 4,34 %, Litvanija 4,07 %, Holandija 3,76 %, Nemačka 3,30 %, Finska 2,81 %.
Prosečan rast za celu EU iznosi svega 1,64 %.
Neke zemlje su čak nazadovale: Letonija -5,46 %, Hrvatska -4,42 %, Slovačka -3,87 %.
Unapređenje veština iznad osnovnog nivoa: Evo i ko prednjači
Kad su u pitanju veštine iznad osnovnog nivoa, naročito važne u kontekstu ciljeva EU u oblasti veštačke inteligencije, slika je skromnija.
Samo Holandija i Finska prelaze granicu od 50 % u DESI indeksu za 2025, prosek EU je ispod 30 %, a u nekim zemljama, poput Bugarske i Rumunije, manje od 10 %.
Češka se ponovo ističe sa +11,42 % u poslednjim godinama. Estonija beleži +7,16 %, Mađarska +6,59 %, Finska +5,50 %.
Sve ostale zemlje beleže rast manji od 5 %: Irska +4,13 %, Kipar +4,01 %, Litvanija +2,89 %. Prosečan rast za EU je 0,86 %.
Neke zemlje su nazadovale: Letonija -7,24 %, Hrvatska -6,18 %, Luksemburg -3,95 %.
Stariji građani ostaju digitalno ranjivi
Stariji Evropljani ostaju posebno izloženi digitalnoj neosposobljenosti, u proseku manje od 40 % njih poseduje osnovne digitalne veštine.
Veća je i nejednakost između zemalja: dok skoro 70 % građana Holandije i gotovo 60 % Finske poseduje bar osnovne veštine, manje od 20 % Poljaka, Kiprana, Bugara i Rumuna može to da tvrdi.
Belgija je predvodila kada je u pitanju napredak u osnovnim veštinama kod osoba starih 55--74 godine (+10,5 %), zatim Češka (+9,66 %), Mađarska (+9,3 %) i Estonija (+6,76 %).
Zanimljivo je da je nivo osnovnih veština kod starijih u Irskoj opao za 8,09 %, u Sloveniji za 5,85 %, dok je prosečan rast za EU u toj grupi samo 2,43 %.
Što se tiče veština iznad osnovnog nivoa kod starijih ljudi, situacija je još složenija: tradicionalni lideri Holandija imaju manje od 40 % građana sa tim veštinama, Finska ispod 30 %, dok je prosečan nivo u EU ispod 15 %.
U pogledu napretka, Irska se izdvaja sa +7,08 %, Litvanija +4,06 %, Holandija +3,77 %, Poljska +3,65 %.
Rezultati za 2025. u Bugarskoj su lošiji nego 2022. godine (-3,48 %), u Hrvatskoj -2,54 %, u Italiji -2,1 %.
Planovi EU
EU je priznala nedostatak napretka u razvijanju digitalnih veština kod građana i upozorava da, ukoliko se pristup ne promeni, do 2030. jedino 60 % građana će imati osnovne digitalne veštine, što je dosta ispod cilja od 80 %.
Treći izveštaj u okviru Dekade digitalne transformacije predviđa nekoliko mera koje EU namerava da sprovede: paket veština (Skills package) iz marta 2025. sa snažnim fokusom na digitalne veštine, Inicijativu Unije veština (Union of Skills) i Akcioni plan za osnovne veštine. Takođe se radi na "mapi puta" do 2030. u oblasti digitalnog obrazovanja i veština.
Plan je, takođe, podržan novčano, države članice su prijavile ulaganja veća od 24 milijarde evra u osnovne digitalne veštine u svojim nacionalnim planovima.
Plan podstiče države članice da unaprede ponudu digitalnih veština i kompetencija u obrazovanju i obuci, uključujući ciljne politike za grupe kojima je pomoć najpotrebnija, da povećaju dostupnost napredne digitalne edukacije kroz učenje tokom čitavog života, i na kraju da podrže uspostavljanje akademija digitalnih veština.
Učenje od najboljih: predviđanje, obim i korisničko iskustvo
Svi planovi su dobrodošli, ali ključno je učiti od onih koji su do sada pokazali najbolje rezultate - Holandije, Finske i Estonije.
Mnoge zemlje sprovode slične inicijative, ali ove tri se izdvajaju jer su uspevale da predvide buduće potrebe i zadovolje ih na vreme, da ponude kvalitetno korisničko iskustvo na platformama za digitalno učenje, da se fokusiraju na obuku odraslih i da deluju u velikom obimu. Često su napori za unapređenje digitalnih veština u državama članicama previše mali da bi dali značajan efekat.
Estonija, na primer, već ima program veština veštačke inteligencije za škole - "AI Leap 2025", koji sarađuje sa vodećim provajderima i školuje 20.000 učenika viših razreda, kao i 3.000 nastavnika.
Da stavimo u kontekst: Estonija ima oko 158.000 učenika u opštem obrazovanju, tako da program pokriva bar 12 % učenika godišnje, a brojke će se kumulativno uvećavati u narednim godinama. U 2026. planiraju da prošire program i uključe dodatnih 38.000 učenika i 2.000 nastavnika (što bi činilo 25 % ukupnih učenika).
Holandija, zemlja koja prednjači u svim pokazateljima digitalnih veština, činilo se da je bila korak ispred: ranije je imala takozvani STAP budžet (završio 2023.), koji je omogućavao pojedinačne obrazovne račune za subvencionisanje obuke odraslih.
S obzirom da su nivoi digitalnih veština u Holandiji znatno iznad proseka EU, Holanđani se sada preusmeravaju na razvoj veština vezanih za veštačku inteligenciju (program AiNED - Nacionalni fond za rast), prekvalifikaciju kadrova u skladu sa ICT potrebama (Agenda za ljudski kapital), i dodelu grantova za mala i srednja preduzeća radi razvoja digitalnih veština.
Finska, još jedna zemlja koja beleži dobre rezultate, izgradila je zajedničku platformu za digitalno učenjeOpin.fi u saradnji sa 37 visokoškolskih institucija, kako bi podržala kontinuirano učenje (uključujući i digitalne veštine).
Pored ostalog, finska Agencija za podatke i usluge stanovništva pruža sveobuhvatne materijale za obuke građana i lokalnih samouprava u pogledu digitalne podrške.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
