Ekonomije Zapadnog Balkana moraju da se suoče sa jazom između rastućeg nivoa obrazovanja radne snage i tržišta rada koje je i dalje pretežno zasnovano na poslovima nižih kvalifikacija, što sprečava region da brže dostigne životni standard Evropske unije, saopštila je Svetska banka u utorak.
Iako su radnici u regionu sve obrazovaniji, većina njih i dalje je zaposlena u firmama sa niskom ili srednjom produktivnošću, na poslovima koji su uglavnom manuelni i rutinski, i nude ispodprosečne prihode.
Da bi se taj izazov prevazišao i očuvao privredni rast, vlade moraju koordinisano da deluju i stvaraju kvalitetnija radna mesta, navodi se u najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan Svetske banke.
Prelazak na ekonomiju zasnovanu na znanju i veštinama u zemljama Zapadnog Balkana odvija se presporo, upozorava Svetska banka, ističući da se sve veći broj visokoobrazovanih radnika zapošljava na poslovima koji zahtevaju samo srednju stručnu spremu ili niži nivo obrazovanja, piše portal seenews.
Ti radnici zarađuju i do 15-30 posto manje od svojih kolega koji rade u skladu sa stepenom obrazovanja.
"To dovodi do gubitka potencijalnih zarada pojedinaca i neiskorišćenosti ljudskog kapitala koji bi mogao ubrzati konvergenciju sa EU", navodi se u izveštaju.
U periodu od 2011. do 2022. godine, trendovi zapošljavanja po sektorima u regionu znatno su se razlikovali. Broj zaposlenih u poljoprivredi opao je u svim zemljama, najviše u Srbiji. Sektor usluga brzo je rastao širom regiona, ugostiteljstvo i turizam bili su ključni pokretači rasta na Kosovu*, u Crnoj Gori i Srbiji, dok je broj radnih mesta u ICT sektoru (informacione tehnologije i komunikacije) rastao svuda.
Rezultati u industriji i građevinarstvu bili su mešoviti: Severna Makedonija, Srbija i Bosna i Hercegovina beležile su rast u sektorima više dodate vrednosti, ali pad u radno intenzivnim granama.
Region se suočava sa paradoksom tržišta rada, istovremeno postoje manjak radne snage i visoka nezaposlenost, koja je 2024. godine iznosila više od 10 posto, uz relativno nisku stopu učešća radne snage od manje od 55 posto, naročito među ženama, mladima i starijima.
Ako se sadašnji trendovi nastave, region bi u narednih pet godina mogao da se suoči sa manjkom od preko 190.000 radnika, što je oko 2,5 posto postojeće radne snage, osim ako se poveća aktivnost na tržištu rada ili uspori emigracija. Uz to, "zelena tranzicija" i razvoj veštačke inteligencije dodatno povećavaju pritisak, oko 20 posto radnika moglo bi da se suoči s potrebom za ozbiljnim prekvalifikacijama.
Snažan oporavak posle pandemije ubrzao je privredni rast Zapadnog Balkana brže nego u EU, ali produktivnost rada i dalje zaostaje, jer je rast uglavnom zasnovan na većem broju zaposlenih, a ne na većem učinku po radniku, navodi izveštaj. U budućnosti, upravo će produktivnost morati da postane ključni pokretač rasta, kroz prelazak na sofisticiranije, znanjem i tehnologijom vođene oblike proizvodnje, što bi trebalo da dovede i do rasta plata.
Uprkos određenom napretku, većina zemalja Zapadnog Balkana i dalje ima manje od polovine prosečnog dohotka EU, a rast im usporava. Iako su dostigle status zemalja sa srednjim prihodima, približavanje životnom standardu EU i dalje je daleko, navodi Svetska banka.
Da bi se proces konvergencije održao i otvorila bolja radna mesta, vlade u regionu treba da obezbede osnovnu infrastrukturu za nova radna mesta, ojačaju upravljanje i stvore predvidivo regulatorno okruženje, kao i da mobilišu privatni kapital za širenje privatnog sektora.
Svetska banka je u utorak takođe saopštila da se rast privrede Zapadnog Balkana očekuje da uspori na 3,0 posto u 2025. godini, sa 3,6 posto u 2024, zbog i dalje slabe spoljne tražnje i rastućih domaćih pritisaka u pojedinim zemljama.
(EUpravo zato.rs)
