Putovanje od Atine do Istanbula za samo četiri sata ili skok od Madrida do Milana brzim vozom zvuči kao futuristički san, ali to je upravo ono što ambiciozni plan za Evropsku mrežu brzih železnica obećava.
Zajednica evropskih železničkih i infrastrukturnih kompanija (CER) najavljuje projekat koji bi trebalo da poveže sve veće gradove u Evropskoj uniji. Prema evropskoj studiji, troškovi ovog megaprojekta procenjuju se na 546 milijardi evra, a završetak se očekuje za 20 godina.
Govoreći u Atini, izvršni direktor CER-a Alberto Macola rekao je za Euronews da je železnica ključ za zeleniji i otporniji transport u Evropi.
"Komitet Evropske komisije za održivi transport i turizam stavio je železnicu na vrh svojih prioriteta. Verujemo da će 21. oktobra biti predstavljen Master plan za brze veze između svih prestonica i većih gradova. To je izvodljivo", rekao je Macola.
Plan obuhvata povezivanje prestonica, ali i urbanih centara poput Soluna sa oko 250.000 stanovnika, kao i manjih gradova duž pruga.
Mreža koja će povezati kontinent
Plan predviđa više od 49.400 kilometara novih i modernizovanih pruga, na kojima bi vozovi saobraćali brzinama između 250 i 350 kilometara na sat. Nova mreža će obuhvatiti sve glavne gradove, ali i veće aglomeracije sa više od 250 hiljada stanovnika, poput Soluna, Ljubljane, Krakova ili Marseja.
"Cilj je da sve evropske prestonice budu međusobno povezane brzim vozovima. Ne samo Pariz i Berlin, već i Atina, Bratislava ili Zagreb", rekao je Alberto Macola, izvršni direktor CER-a, tokom prezentacije projekta u Atini. "Želimo da i manji gradovi duž ovih pruga imaju koristi od ovog projekta jer brza železnica menja ekonomiju, turizam i način života".
Okosnica evropskog transporta
Prema Macolinim rečima, železnica bi trebalo da postane okosnica evropskog transporta, sa ciljem da se 50 odsto putovanja na velike udaljenosti obavlja brzim vozovima, a 20 odsto konvencionalnim.
"Turista putuje u proseku šest do sedam sati. Pri brzini od 50 km/h, to je 300 kilometara. Pri 250 km/h, to je 1.500 kilometara. To je ogromna promena", objasnio je, upoređujući projekat sa uspesima Kine i zemalja poput Španije, Francuske i Italije, gde brzi vozovi već dominiraju.
Ali izazovi su značajni, posebno u zemljama poput Grčke, gde je železnička infrastruktura oslabljena tragedijom u Tempiju 2023. godine, u kojoj je poginulo 57 ljudi, i prirodnim katastrofama koje su oštetile mrežu.
"Grčka mora da se poveže. Ako ostanete van mreže, drugi će napredovati, a vi ćete zaostati", upozorio je Macola.
Trenutno, Evropa ima 15-20 odsto manje železničke infrastrukture nego posle Drugog svetskog rata, dok su plovni putevi porasli za 80 odsto. Oko 5-10 odsto od postojećih 200.000 km pruga u Evropi smatra se zasićenim, što ograničava mogućnost dodavanja novih vozova bez uklanjanja postojećih. Ovaj nedostatak infrastrukture koči investicije javnog i privatnog sektora.
Prema CER-u, finansiranje projekta moglo bi doći iz evropskih i nacionalnih fondova, kao i iz budžeta namenjenih evropskoj odbrani. Macola je naglasio strateški značaj železnica, podsećajući na njihovu ulogu tokom rata u Ukrajini.
"Železnica je bila kičma, zovu je 'druga armija' Ukrajine. Prevezli smo oko šest miliona izbeglica, pomažući im da stignu do Evrope i nazad", rekao je. Evropska mreža brzih železnica je više od infrastrukturnog projekta. to je vizija za održiviju, povezaniju i konkurentniju Evropu.
Iako će zahtevati ogromna ulaganja i koordinaciju, potencijal za transformaciju putovanja i smanjenje ugljeničnog otiska je ogroman.
Ostaje pitanje da li će Evropa biti u stanju da prevaziđe logističke i finansijske prepreke kako bi ovaj san postao stvarnost do 2045. godine.
(EUpravo zato/Euronews)
