U Nemačkoj postoji više od milion slobodnih radnih mesta, u Velikoj Britaniji 750.000, a u Francuskoj 500.000.
Nezaposlenost i nedostatak radne snage predstavljaju ozbiljan problem u Evropi. Eurostat procenjuje da je u maju ove godine u EU bilo oko 13,1 milion nezaposlenih.
Uprkos tome što je Evropska komisija uvela niz mera kako bi odgovorila na izazove zapošljavanja i socijalne probleme u EU, milioni radnih mesta su i dalje nepopunjeni. U drugom kvartalu 2025. godine u Nemačkoj je bilo više od milion slobodnih radnih mesta, a u Francuskoj pola miliona.
Gde su stope slobodnih radnih mesta najviše, a gde najniže u Evropi? Koliko slobodnih radnih mesta postoji u evropskim zemljama? I koje zemlje najviše traže radnike?
Šta je slobodno radno mesto?
Slobodno radno mesto se definiše kao plaćena pozicija koja je nova, nepopunjena ili uskoro postaje upražnjena.
Prema Eurostatu, to znači da poslodavac aktivno traži odgovarajućeg kandidata izvan svog preduzeća. Cilj je da se to mesto popuni odmah ili u nekom određenom roku.
U računanju stope slobodnih radnih mesta (JVR), uzima se u obzir i broj slobodnih radnih mesta i broj popunjenih pozicija kako bi se prikazala ukupna potražnja i ponuda. Na primer, stopa od 3% znači da ako postoji 100 poslova ukupno, 97 je popunjeno, a 3 su slobodna.
U drugom kvartalu 2025. godine 2,1% poslova u EU je bilo slobodno. To je pad sa 2,2% u prvom kvartalu 2025. i sa 2,4% u drugom kvartalu 2024.
Stopa se kreće od 0,6% u Rumuniji do 4,2% u Holandiji. Ova razlika pokazuje različite uslove na tržištima rada širom Evrope.
Stopa je takođe 3% ili više u Belgiji (4,1%), Austriji i Norveškoj (obe 3,4%) i na Malti (3%). To pokazuje da severozapadna Evropa ima najveću potražnju za radnicima, dok je situacija nešto slabija u istočnoj i južnoj Evropi.
Za neke zemlje podaci za drugi kvartal još nisu dostupni, pa se koriste oni iz prvog kvartala što može blago da utiče na rangiranje.
Posle Rumunije, najniže stope slobodnih radnih mesta beleže se u Španiji i Poljskoj (0,8%), Bugarskoj (0,9%) te u Turskoj i Slovačkoj (1,1%).
Stopa je iznad proseka EU (2,1%) u dve najveće evropske ekonomije. U Nemačkoj i Francuskoj iznosi po 2,5%. U Italiji je 1,7%.
Gde ima najviše slobodnih radnih mesta?
Među 30 zemalja, uključujući članice EU, zemlje kandidate, Veliku Britaniju i članice EFTA, Nemačka ima najveći broj slobodnih mesta - 1,05 miliona.
Istovremeno, Nemačka je i najpopularnija destinacija za migrante. Prema Eurostatu, tamo je zabeležen najveći apsolutni broj imigranata u 2023. godini: 324.000 iz EU, 905.000 iz zemalja van EU i 42.000 iz nepoznatih izvora, ukupno 1.271.000.
Španija, međutim, pokazuje drugačiju sliku. Nalazi se na 8. mestu po broju slobodnih radnih mesta sa 145.000, ali je odmah iza Nemačke po ukupnoj imigraciji sa 1,25 miliona. To pokazuje da svaku zemlju treba analizirati zasebno, uzimajući u obzir veličinu njene ekonomije i trendove rasta, prenosi Euronews.
Velika Britanija je druga sa 781.000, a sledi Francuska sa 504.000. Holandija je četvrta sa 400.000 slobodnih mesta.
Turska ima 206.000 slobodnih radnih mesta. Takođe je u 2024. imala najvišu stopu mladih koji nisu ni zaposleni, ni u obrazovanju, ni na obuci (NEET).
Ostale zemlje sa više od 100.000 slobodnih radnih mesta su Belgija (170.000), Austrija (148.000), Španija (145.000), Švedska (113.000), Norveška (107.000) i Poljska (101.000).
Island (5.000) ima najmanji broj slobodnih radnih mesta, a potom Luksemburg (7.000), Malta (8.000) i Severna Makedonija (10.000).
Nemaju svi potrebne veštine
"Stopa slobodnih radnih mesta oslikava neispunjenu potrebu za radnom snagom, kao i moguće nepodudaranje između veština i dostupnosti nezaposlenih i onoga što poslodavci traže", navodi Eurostat.
Nedostatak potrebnih veština postaje veliki izazov za poslodavce širom Evrope, prema istraživanjima. Na primer, istraživanje "ManpowerGroup"-a iz 2023. pokazalo je da 75% poslodavaca u 21 evropskoj zemlji ne može da pronađe radnike sa odgovarajućim veštinama. To je rast u odnosu na 42% iz 2018. godine, skok od 33 procentna poena. U tom istraživanju Nemačka i Grčka beleže najvišu stopu od 82%.
Slično tome, krajem 2023. istraživanje Eurobarometra je pokazalo da 54% malih i srednjih preduzeća (MSP) u EU nedostatak veština svrstava među svoja tri najveća problema.
(EUpravo zato/Euronews)
