Vlade više zemalja u Evropskoj uniji razmatraju ukidanje pojedinih državnih praznika, navodeći da bi to moglo pomoći budžetu i podstaći ekonomski rast. Ideja je izazvala podeljena mišljenja, dok neki političari ističu potencijalne finansijske koristi, stručnjaci upozoravaju da bi efekti na produktivnost mogli biti minimalni, a dugoročno čak i štetni za radnike.
Iako u teoriji slobodan dan znači da je radnik za taj dan "produktivno nula", stvarna slika ekonomskog učinka praznika je složenija.
Naučne studije pokazuju da smanjenje broja praznika donosi samo male dobitke za BDP, dok kvalitet rada, veštine zaposlenih i tehnološki napredak imaju mnogo veći uticaj na ekonomsku produktivnost.
Francuska planira ukidanja Uskršnjeg ponedeljka i Dana pobede
U julu je francuski premijer Fransoa Bajru predložio da se sa liste 11 državnih praznika uklone Uskršnji ponedeljak i Dan pobede u Evropi (8. maj). Cilj je bio da se smanji pritisak na budžet i poveća ekonomska aktivnost, ali je predlog ipak izazvao snažno negodovanje i kritike iz različitih političkih opcija.
Desničarska partija Nacionalno okupljanje (RN) osudila je predlog kao napad na francusku istoriju i radnike, dok je liderka Zelenih, Marin Tondelje, izrazila žaljenje što dan koji obeležava pobedu nad nacizmom više ne bi bio praznik, piše DW.
Bajru smatra da Uskršnji ponedeljak "nema verski značaj" i da cela nacija mora više da radi i proizvodi, kao i da je ovaj predlog "prosta matematika".
"Ako želimo da ostanemo na pravom putu, moramo da pronađemo više od 40 milijardi evra", rekao je u obraćanju pred poslanicima u julu, misleći na 43,8 milijardi evra koje Francuska mora da izbaci iz budžeta kako bi obuzdala dug, koji, kako kaže, raste za 5.000 evra svake sekunde.
Slovačka i Danska - fiskalni razlozi za smanjenje praznika
Ranije ove godine Slovačka je ukinula jedan od svojih državnih praznika u nastojanju da poboljša fiskalnu poziciju.
Slično je učinila i Danska 2023. godine, kada je ukinula Uskršnji ponedeljak, obrazlažući odluku potrebom za fiskalnim prostorom za rastuće budžete u sektoru odbrane.
Da li ukidanje praznika povećava produktivnost?
Ekonomisti ističu da dokazi u prilog tezi da manje praznika povećava produktivnost nisu čvrsti. Čarls Korns, viši ekonomista britanske konsultantske kuće Cebr, navodi da produktivnost više zavisi od efikasnosti rada, kapitalnih ulaganja, veština radne snage i tehnologije, nego od broja neradnih dana.
Studija Lukasa Rosoa i Rodriga Andresa Vagnera iz 2021. pokazala je da državni praznici mogu povećati potražnju za određenim segmentima ekonomije, ali do značajnijeg efekta dolazi samo ako praznici padnu vikendom i ne budu zamenjeni. Slično zaključuju i analize MMF-a i nemačke Bundesbanke, eventualni doprinos BDP-u bio bi zanemarljiv u odnosu na ukupni broj radnih dana.
Kombinacija zakonskih praznika i plaćenih dana odmora u zemljama OECD-a kreće se između 30 i 36 dana godišnje.
Istraživanja pokazuju da zemlje s većim brojem slobodnih dana, poput Austrije (38), Danske (36) i Finske (36), imaju visok BDP po glavi stanovnika, što pobija argument da više praznika znači slabiju ekonomiju.
Čarls Korns zaključuje da smanjenje radnih sati ne mora nužno da smanji proizvodnju: kraći radni period uz istu produktivnost može biti i društveno i ekonomski koristan. Ukratko, ekonomska produktivnost zavisi od mnogo šireg spektra faktora, a ukidanje praznika donosi minimalne, ponekad zanemarljive, koristi.
U Nemačkoj se, kao i u Velikoj Britaniji i Holandiji, raspravlja o tome kako podstaći ekonomski rast. Smisao ukidanja praznika razlikuje se od inicijativa za povećanje radnog vremena: ideja nije forsiranje rada, već potencijalno povećanje poreskih prihoda i efikasnosti.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da smanjenje slobodnih dana može povećati rizik od "pregorevanja" radnika i smanjiti njihovo zadovoljstvo, što dugoročno može imati negativan uticaj na produktivnost.
Baveći se temom skraćene radne nedelje i produktivnosti, Fajnenšl Tajms je ukazao upravo na primer Holandije, pozivajući se na podatke Eurostata. Prosečna radna nedelja u Holandiji za osobe od 20 do 64 godine traje svega 32,1 sat, što je najkraće u celoj Evropskoj uniji. Osim toga, Holanđani sve češće svoje radno vreme raspoređuju na četiri, umesto pet dana.
Holandski model potiče još iz osamdesetih godina, kada su žene počele masovnije da ulaze na tržište rada, najpre kroz skraćeno radno vreme. Time je oblikovan tzv. "model jednog i po hranitelja porodice", gde je muškarac radio puno radno vreme, a žena pola. Takvu praksu podsticali su i poreski i socijalni mehanizmi. S vremenom su i muškarci, naročito oni sa malom decom, sve više počeli da rade skraćeno ili kompresovano, pa je radna nedelja od četiri dana postala uobičajena.
Ono što iznenađuje skeptike jeste da kraće radno vreme nije umanjilo snagu privrede. Naprotiv, Holandija je među najbogatijim državama EU. Prema prema pisanju portala, tajna leži u visokoj produktivnosti po radnom satu i u visokoj stopi zaposlenosti. Krajem 2024. posao je imalo 82 odsto radno sposobnog stanovništva, što je više nego u Britaniji, SAD ili Francuskoj.
(EUpravo zato.rs)
