Sjedinjene Američke Države i Evropska unija potpisale su sporazum kojim se uvode recipročne carine od 15 odsto na uvoz roba i usluga. Ovaj dogovor izazvao je ozbiljne polemike među evropskim političarima, koji danima raspravljaju da li je sporazum pobeda ili poraz EU. U toj oštroj debati pojavilo se i jedno jako bitno pitanje za našu zemlju - kako će sporazum EU i SAD uticati na robu iz Srbije?
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je za Newsmax Balkans da bi carine na srpsku robu mogle biti značajno niže od najavljenih.
"Vrlo je verovatno da će nivo carina biti negde između 10 i 15 procenata. Činjenica je da slobodna trgovina, za koju su neki savetnici u Srbiji verovali da je moguća, više nije opcija. Ipak, važno je naglasiti da bi roba iz Srbije postala manje konkurentna ukoliko bi carine premašile 15 odsto, jer bi zemlje sa nižim carinskim stopama imale prednost," objasnio je Stanić.
On je istakao da čak i carina od jedan odsto povećava troškove proizvodnje, čini robu skupljom i narušava konkurentnost.
Dodao je da se EU nada da bi ovo mogao biti prvi korak ka postizanju boljeg sporazuma u narednim godinama, ili čak ranije, ali je priznao da je Unija bila prinuđena da prihvati uslove koje su postavile Sjedinjene Američke Države.
"Ovo nije recipročni sporazum. Aranžman je povoljniji za Sjedinjene Države, koje uvode carine na gotovo sve proizvode iz EU, dok mnogi proizvodi koji se iz SAD izvoze u EU neće biti obuhvaćeni carinama," objasnio je Stanić i dodao da se EU obavezala da će kupovati energente i oružje iz SAD, kao i da će ulagati u američku privredu.
Evropska komisija obrazložila sporazum
Evropska komisija je, objašnjavajući sve detalje sporazuma, podsetila da transatlantsko partnerstvo predstavlja ključnu arteriju svetske trgovine i najznačajniji bilateralni trgovinski i investicioni odnos u svetu.
Ključne obaveze obe strane uključuju:
· Uspostavljanje jedinstvene, sveobuhvatne gornje carinske stope SAD od 15 posto na robu iz EU. Od 1. avgusta, SAD će primenjivati ovu maksimalnu carinu na ogromnu većinu izvoza iz EU. To je sveobuhvatna stopa koja uključuje i MFN (najpovlašćeniju naciju) carinu, koja je ranije bila dodatak uz druge carine koje je SAD uvela.
· Stopa od 15 posto primenjivaće se na gotovo sav izvoz iz EU koji je trenutno podložan recipročnim carinama (osim kada MFN stopa SAD prelazi 15 posto, u kom slučaju se primenjuje samo MFN stopa, bez dodatnih carina).
· Stopa od 15 posto primenjuje se i na automobile i delove za automobile, koji su trenutno pod carinskom stopom do 25 posto, uz dodatnu MFN carinu od 2,5 posto, čime se odmah smanjuje carinsko opterećenje.
· Stopa od 15 posto važiće i za moguće buduće carine na farmaceutske proizvode i poluprovodnike, uključujući i one koje bi bile uvedene na osnovu Sekcije 232. Do donošenja odluke o tim carinama, ovi proizvodi biće podložni samo MFN carinama SAD.
· Poseban tretman za strateške proizvode. Od 1. avgusta 2025. godine, carine SAD na avione i delove aviona iz EU, određene hemikalije, generičke lekove i sirovine biće vraćene na nivo pre januara. Ovo pruža trenutno carinsko olakšanje ključnim industrijama EU, dok se strane dogovaraju o proširenju liste proizvoda.
· Zajedničko delovanje za zaštitu sektora čelika, aluminijuma i bakra od nepoštene konkurencije. Globalni višak kapaciteta ugrožava i industriju EU i SAD. Zajedno će uspostaviti kvote za izvoz EU na osnovu istorijskih nivoa, smanjujući trenutne carine od 50 posto, uz istovremeno osiguravanje poštene konkurencije.
· Liberalizacija određene trgovine od interesa SAD prema EU. Uvoznici i potrošači u EU uštedeće oko 5 milijardi evra godišnje na carinama, dok će ključne industrijske i poljoprivredne osetljivosti EU ostati zaštićene.
· Uklanjanje već niskih carina na industrijsku robu. MFN carine EU na industrijsku robu su generalno niske; EU će sada ukinuti te preostale niske carine na industrijsku robu iz SAD.
· Bolji pristup tržištu EU za ograničene količine ribljih proizvoda iz SAD. Ova dodatna tržišna liberalizacija odnosi se na proizvode poput alaske kolje, pacifičkog lososa i škampa – svi u okviru carinskih kvota – i koristi industriji prerade ribe u EU.
· Bolji pristup tržištu za određene neosetljive poljoprivredne proizvode iz SAD u vrednosti od 7,5 milijardi evra. Proizvodi poput ulja od soje, semena za sadnju, žitarica, orašastih plodova i prerađene hrane kao što su kečap, kakao i biskviti imaće bolji pristup tržištu EU – takođe u okviru kvota – smanjujući troškove za poljoprivrednike i prerađivače u EU, uz zaštitu osetljivih sektora.
· Smanjenje netarifnih barijera, uključujući saradnju u pogledu standarda za automobile i sanitarne i fitosanitarne mere (SPS), kao i kroz olakšanje međusobnog priznavanja sertifikata o usaglašenosti u dodatnim industrijskim sektorima.
· Jačanje saradnje u oblasti ekonomske bezbednosti. EU i SAD će unaprediti otpornost lanaca snabdevanja i rešavati probleme vezane za nepro tržišne politike i prakse. Takođe će nastaviti saradnju u oblasti kontrole investicija i izvoza.
· Obezbeđivanje pouzdanog pristupa kritičnoj energiji i snabdevanju usmerenim ka budućnosti. EU namerava da u naredne tri godine nabavi LNG gas, naftu i nuklearne proizvode iz SAD u vrednosti od 750 milijardi dolara (oko 700 milijardi evra), čime se doprinosi zameni ruskog gasa i nafte na tržištu EU. Takođe planira kupovinu čipova za veštačku inteligenciju iz SAD u vrednosti od 40 milijardi evra kako bi očuvala tehnološku prednost.
· Podsticanje i olakšavanje međusobnih investicija. Kompanije iz EU izrazile su interesovanje za ulaganja od najmanje 600 milijardi dolara (oko 550 milijardi evra) u SAD do 2029. godine, čime se dodatno jača postojeći investicioni kapital od 2,4 biliona evra.
(EUpravo zato.rs)
