Sa istekom režima bescarinske trgovine između EU i Ukrajine, počinje novo poglavlje ekonomskih odnosa Kijeva i Brisela.
Od 2022. godine trgovinu između EU i Ukrajine regulisao je privremeni okvir poznat kao Autonomne trgovinske mere (ATM) koje suuvedene nakon ruskog napada na ukrajinsku teritoriju čime su ukinute sve carine i kvote na ukrajinski poljoprivredni izvoz ka EU.
To je ukrajinskim proizvođačima, posebno u sektoru žitarica, kukuruza, jaja i živine, pružilo ključnu slamku spasa kako bi ekonomija zemlje mogla da se održi usred rata.
Međutim, ATM režim ističe 5. juna i ne može biti produžen, jer je već jednom produžen.
Evropska komisija nije uspela da zamenu za ovaj režim, ostavljajući ukrajinske izvoznike i evropske donosioce odluka da se bore sa posledicama.
Ovo kašnjenje izazvalo je frustraciju kod više država članica EU, koje su očekivale da će Komisija obezbediti održiv sporazum s Ukrajinom pre isteka roka.
Ni politički tajming nije pomogao: Komisija je bila pod značajnim pritiskom da ne rasplamsava domaće tenzije, naročito u Poljskoj, gde su poljoprivrednici protestovali zbog velikog uvoza ukrajinske robe.
S obzirom da su predsednički izbori u Poljskoj sada prošli, Brisel se nada da pregovori o dugoročnom trgovinskom okviru konačno mogu da napreduju.
Ponovo se uvode carine na ukrajinsku robu
Šta se dešava kada istekne bescarinski režim? Prvo bi trebalo da se ponovo uvedu carine na ukrajinsku poljoprivrednu robu.
U praksi, to znači da se trgovinski uslovi između Ukrajine i EU vraćaju na stanje pre ruske invazije 2022. godine.
Prema ukrajinskim zvaničnicima, ovo bi zemlju moglo da košta više od 3 milijarde evra godišnje u izgubljenim prihodima od izvoza.
Pošto je godina već skoro na polovini, kvote će se primenjivati na osnovu sedam dvanestina za preostali deo 2025. godine, proporcionalno skraćenom vremenskom roku.
To će značajno uticati na Ukrajinu, prenosi Euronews. U 2024. godini, skoro 60% ukupnog ukrajinskog izvoza išlo je ka EU, u poređenju sa nešto više od 39% u 2021. godini, pre uvođenja ATM mera.
Slobodan pristup tržištima EU bio je stub ekonomske otpornosti Ukrajine tokom rata.
Gubitak preferencijalnog pristupa tržištu nije samo ekonomska neprijatnost, on bi mogao značajno da utiče na sposobnost Ukrajine da finansira ratne aktivnosti.
Vitalij Koval, ukrajinski ministar poljoprivrede i hrane, naglasio je tokom nedavne posete Briselu da poljoprivreda čini mnogo veći deo ukrajinske ekonomije nego što je to slučaj u EU.
Svaki peti Ukrajinac se bavi poljoprivredom, a učinak ove privredne grane direktno utiče na državne prihode.
Ukrajinska poslanica Jevgenija Kravčuk upozorila je da bi neuspeh u obezbeđivanju čak i delimičnog rešenja mogao da dovede do pada BDP-a od 1%, što dodatno opterećuje finansije zemlje usred rata.
"Ukrajinske kompanije su preusmerile svoja tržišta ka EU. Ako izvoz padne, padaju i poreski prihodi, isti oni koji finansiraju našu vojsku", izjavila je za Euronews.
Ponovno uvođenje carina se takođe očekuje da obori cene za proizvođače, poveća tržišnu neizvesnost i obeshrabri privatne investicije.
Privremena mera dok se ne postigne novi dogovor
Kako bi se izbegao nagli prekid trgovinskih tokova, Evropska komisija je pripremila prelazne mere koje će stupiti na snagu nakon isteka ATM režima. Ove mere su ambasadori EU tiho odobrili pre dve nedelje, iako detalji još nisu objavljeni.
Portparol Komisije opisao je prelazne mere kao "most“ koji treba da "kupi" vreme za širu analizu Sporazuma o dubokoj i sveobuhvatnoj zoni slobodne trgovine (DCFTA) između EU i Ukrajine.
Komisija je saopštila da će buduća trgovina biti zasnovana na DCFTA, a ne na produžetku vanrednih ATM mera.
To je ipak umanjilo nade Ukrajine da će moći da zadrži isti nivo pristupa evropskom tržištu kakav je imala u bescarinskom režimu.
Iako detalji još nisu poznati, portparol Komisije rekao je da se "u narednim danima" očekuje više informacija.
(EUpravo zato/Euronews)
