Kako je kazao evropski komesar za energetiku i stanovanje Dan Jorgensen, gotovo 900.000 ljudi u Evropi trenutno je bez doma.
"Svake noći u Evropi stanovništvo jednog Marseja ili Torina nema dom", pojasnio je on na prvom sastanku Posebnog odbora za stambenu krizu u Evropskom parlamentu.
"Gotovo 10 posto stanovništva Evropske unije troši 40 posto ili više svojih prihoda na stanovanje i povezane troškove", naveo je komesar.
Dodaje da su zadnjih 15 godina stanarine u EU porasle za oko četvrtinu u realnom iznosu, a cene stambenih jedinica za oko polovinu.
"Te brojke, i ljudi iza njih, oni su srž stambene krize u Evropi i ja mislim da ćete se složiti sa mnom - te brojke su jednostavno neprihvatljive", naglasio je komesar.
Predstavio je svoje planove za pomoć, odnosno kako da EU reši jedan od najvećih problema sa kojima su suočene države članice - stambenu krizu.
Brisel nije direktno nadležan
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen imenovala je bivšeg danskog ministra energetike za mesto prvog poverenika za stanovanje, područje u kome EU ima malo direktnih ovlašćenja, kako bi osigurala podršku socijalista u Evropskom parlamentu za svoj reizbor.
Priznajući tu činjenicu, Jorgensen je naglasio da je "većina odgovornosti" za stanovanje na državama članicama i regionalnim i lokalnim vlastima, ali tvrdi i da postoji "prostor i za EU za tim stolom i da se mnogo toga može i treba učiniti".
Jorgensen je rekao da će Komisija objaviti svoj prvi Evropski plan za priuštivo stanovanje koji će ponuditi tehničku pomoć gradovima i državama članicama i fokusirati se na ulaganja i veštine.
Komisija će pripremiti Evropsku strategiju za stanogradnju kako bi se podržala ponuda stambenih jedinica, uspostavila panevropska investiciona platforma za priuštivo i održivo stanovanje, sprovesti analiza uticaja špekulacija sa stambenim jedinicama i dala podrška državama članicama da udvostruče planirana ulaganja u priuštivo stanovanje u sklopu kohezione politike.
Komesar je napomenuo da Brisel nije direktno nadležan za stambenu politiku, ali lokalne vlasti u evropskim gradovima zauzimaju se za više akcije na nivou EU.
Sastanak gradonačelnika s poverenikom
Gradonačelnici 12 evropskih gradova, Rima, Bolonje, Amsterdama, Atine, Barselone, Budimpešte, Pariza, Varšave, Lisabona, Liona, Genta i Leipciga, udružili su se kako bi pozvali da se najkasnije do 2027. donese hitni plan za rešavanje stambene krize.
Gradonačelnici žele da finansijska sredstva za stanovanje budu izuzeta iz evropskih fiskalnih pravila koja ograničavaju vladinu potrošnju.
Takođe, žele da novac koji nije potrošen za oporavak od pandemije kovida-19 bude preraspodeljen.
Uz to, gradonačelnici su se sastali s Jorgensenom u Briselu i istakli da problem ne može čekati sledeći EU budžet, kako bi se nešto preduzelo.
12 gradonačelnika pripremiće takođe u narednim mesecima akcioni plan za stanovanje za Komisiju.
Mateo Lepore, gradonačelnik Bolonje, posebno je naglasio da je u Italiji između 10 i 15 posto privatnih stambenih jedinica prazno.
Broj slobodnih stambenih jedinica u Irskoj pao na istorijski nizak nivo
U komesarovoj domovini, Danskoj, stanarine i cene stambenih jedinica takođe rastu.
Jedna od velikih danskih banaka, Nykredit, očekuje da će prosečne cene stambenih jedinica u Danskoj ove godine porasti za 4.4 odsto. Na kopenhaškom tržištu stanova očekuje se da će cene ove godine porasti za 6.2 posto.
Jedan način na koji Danska želi da rešiproblem stambenog fonda, posebno manjak stanova s priuštivom stanarinom, jest da pretvori stanove za privremeni smeštaj studenata u priuštive i stalne javne stanove.
U Irskoj, cene stambenih jedinica porasle su prošle godine gotovo dvostruko više nego 2023., a broj slobodnih stambenih jedinica pao je u januaru 2025. na istorijski nizak nivo.
Centralna kancelarija za statistiku objavila je da su cene stambenih jedinica u decembru bile 8.7 odsto više u odnosu na godinu dana pre.
To znači da je godišnja stopa inflacije u tom sektoru 2024. porasla gotovo dvostruko.
Ponuda na irskom tržištu stambenih jedinica za najam daleko je preslaba i prekomerno skupa, prema poslednjim podacima portala daft.ie.
Prosečna mesečna stanarina u Dablinu kretala se od 2294 do 2704 evra u trećem kvartalu 2024., zavisno od lokacije, dok nacionalni prosek iznosi 1955 evra.
Španski premijer preduzima drastične mere
Austrija, cenjena u EU-u po svom stambenom fondu i kvalitetu socijalnih stanova u Beču, nije imuna na to pitanje.
Nova austrijska vlada planira kroz iduće tri godine da postepeno ograniči stanarine na reguliranom tržištu. Od 2028. povećanje stanarina u "celom stambenom sektoru" biće ograničeno na najviše tri odsto, po vladinom programu.
Španija takođe preduzima drastične mere kako bi rešila problem rastućih cena stambenih jedinica i stanarina.
Španski premijer Pedro Sančez predložio je u januaru da se ljudima izvan EU zabrani kupovina nekretnina u zemlji u sklopu nastojanja da se ublaži kriza priuštivog stanovanja.
Stanarine u Madridu porasle su za 82 posto u poslednjih deset godina, po portalu Idealisti, što odražava povećanja u drugim velikim španskim gradovima.
S druge strane, socijalnih stanova je jako malo.
Madrid, grad od gotovo 3.4 miliona ludi, ima samo 9200 stambenih jedinica sa niskom stanarinom, po čemu spada među najlošije u EU.
Prestonica Španije uvela je lutriju za dodelu socijalnih stanova, a svakog kvartala Madrid nudi na lutriji 50 do 200 socijalnih stanova za ljude koji ispunjavaju kriterijume.
Ali lutrija zadovoljava samo 1 odsto potražnje.
U Španiji se svake godine sagradi samo 90.000 novih stambenih jedinica, a stvori se 120.000 novih domaćinstava, prema podacima Idealise, što izaziva manjak stanova zbog čega stanarine vrtoglavo rastu.
Faktor iznajmljivanja turistima
Bum iznajmljivanja stanova turistima na platformama kao što je Airbnb takođe je pogoršao manjak stanova u Španiji, izazvavši velike proteste širom zemlje, pa je tako stambenu krizu stavio na vrh političke agende.
U Sloveniji iznajmljivanje turistima takođe je faktor u stambenoj krizi, što je postao jedan od ključnih problema poslednjih godina, posebno među mladima. Situacija je posebno kritična u Ljubljani i velikim urbanim sredinama.
U Hrvatskoj nemogućnost kupovine prvog stana po priuštivoj ceni jedan je od glavnih razloga zbog koga velik broj mladih emigrira. Jedan od glavnih problema je to što su mnogi stanovi na hrvatskoj jadranskoj obali i u glavnom gradu Zagrebu namenjeni za kratkotrajni turistički najam.
Bugarska je zabeležila jedno od najvećih povećanja cena stambenih jedinica u EU od 2010. do 2024.
Prema Eurostatu, cene u zemlji u tom su se periodu više nego udvostručile tako što se porasle za 110 odsto.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
