Slovenački industrijski džin Cimos, poznat u SFR Jugoslaviji po proizvodnji poznatog francuskog automobila Citroena, sprema se da zatvori svoju fabriku u Sloveniji, i da se preseli u Srbiju.
Prema pisanju ljubljanskog Dnevnika, spremljen je program za otpuštanje radnika, ali on nije prihvatljiv predstavnicima Sindikata metalske i elektroindustrije Slovenije (SKEI) za Kraško-unutrašnji i primorski region.
Program je po rečima Saše Ristića, ocenjen neprofesionalnim, budući da u njemu nema jasno naglašenih pasusa koja će mesta biti sačuvana, te da je ovo najgori program otpuštanja koji je ikada video.
Cimos već duže vreme planira da prebaci preoizvodnju u Gradačac u BiH i Kikindu, ali je po rečima Ristića, i to sporan korak, jer je uprava trebalo prvo da obavesti radnički savet, ali se to nije desilo. Tim pre što je preseljenje firme i zvanični razlog za otpuštanje.
Cimos već dugi niz godina ima fabriku u Gradačcu. Kako je sada pojasnio Ristič, najave novih otkaza takođe su rezultat planiranog preseljenja. Za Dnevnik je rekao i da uprava Cimosa od sindikata i radničkog saveta traži hitnu saglasnost za otkaz.
Predstavnici uprave trebalo bi idućeg ponedeljka da se sastanu s predstavnicima sindikata, a program otpuštanja planiraju da završe do kraja marta, preneo je SEEbiz.
Od 175 radnika koje Cimos planira da otpusti, najveći broj bez posla će ostati u Senožečama, njih oko 120. Ostali rade u Cimosovim proizvodnim pogonima u Mariboru i Vuzenici.
Cimos je pak u januaru ove godine krenuo u prodaju pogona u Senožečama, o čemu zaposleni takođe nisu bili obavešteni, već su za nameru doznali iz oglasa na stranicama raznih agencija za nekretnine.
Primorske novice prošlog su meseca objavile da pomenuti pogon namerava da kupi poznati preduzetnik Ivo Boskarol. Nemački finansijski fond Mutares, koji je vlasnik Cimosa, odredio je cenu od 4,2 miliona evra bez poreza za fabriku u opštini Divača i pripadajuće zemljište.
O Cimosu u Jugoslaviji
Priča o Cimosu u Jugoslaviji kreće od namere francuskih automobilskih kompanija da se u vreme Hladnog rata pozicioniraju na istočnoevropskom tržištu. Citroen je u tome video priliku u Jugoslaviji, koja je, zahvaljujući politici nesvrstanosti, bila otvorena za saradnju sa zapadnim industrijama.
Saradnja je započela 1959. godine, kada je koparska firma Tomos potpisala sporazum sa Citroenom o sklapanju vozila za jugoslovensko tržište. Fabrika, koja će 1972. promeniti ime u Cimos, proizvodila je modele poput čuvenog 2CV (Spačeka) i određenih verzija ID-a i DS-a, posebno u karavanskoj varijanti prilagođenoj za sanitetske službe.
Tokom godina, paleta modela se proširila, uključujući i specifične jugoslovenske varijante koje su se po nekim detaljima razlikovale od originalnih francuskih verzija. Tako je 1981. godine počela proizvodnja modela Dak – dostavne verzije Dyane, koja se pokazala kao praktičnija i tehnički naprednija od francuskog ekvivalenta, Acadiane.
Međutim, Citroen nije podržao uspeh svog jugoslovenskog partnera – zabranio je izvoz Daka i obustavio isporuku rezervnih delova. I pored toga, Cimos je nastavio proizvodnju do 1985. godine i čak razvio još jedan privredni model, pikap Geri. Ukupno je proizvedeno oko 2.200 primeraka Daka i 900 Gerija – jedinstvenih "jugoslovenskih Citroena".
(EUpravo zato)
