Američki lider Donald Tramp uveo je carine od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma u SAD, a odluka se odnosi bez izuzetka na sve zemlje, objavila je Bela kuća.
"Ovo je velika stvar. Početak ponovnog stvaranja Amerike bogatom", rekao je Tramp prilikom potpisivanja odluke u Ovalnom kabinetu.
Odluka stupa na snagu 4. marta, a Tramp povećava postojeće carine iz 2018. godine sa 10 na 25 odsto.
Američki predsednik je naveo da je cilj mera zaštita domaće proizvodnje i smanjenje trgovinskog deficita.
"Našoj zemlji su potrebni čelik i aluminijum koji se prave u Americi, a ne u stranim zemljama", rekao je on.
Na pitanje da li će nove carine povećati cene za potrošače, Tramp je kazao da će one "na kraju biti jeftinije".
Trampov trgovinski savetnik Piter Navaro, rekao je da će nove carine eliminisati prodaju po cenama ispod tržišne vrednosti, povećati domaću proizvodnju i obezbediti stabilnost američke industrije čelika i aluminijuma.
Iako Trampova administracija smatra da će nove mere koristiti američkoj privredi, deo poslovne zajednice i analitičara upozorio je na moguće negativne posledice.
Sindikat radnika u industriji čelika upozorio je da bi tako široka primena tarifa mogla da nanese štetu američkim industrijama.
Kanada je trenutno najveći snabdevač čelikom za SAD, a slede Brazil, Meksiko, Južna Koreja i Vijetnam.
Reagovala Evropska komisija
Tramp je takođe nagovestio mogućnost uvođenja recipročnih tarifa u budućnosti, a analitičari upozoravaju da bi takav potez mogao da izazove rast inflacije i dodatne tenzije u međunarodnoj trgovini.
Nakon Trampove najave o uvođenju tarifa reagovala je i Evropska komisija.
"EU ne vidi opravdanje za uvođenje tarifa na svoj aluminijum i čelik. Reagovaćemo kako bismo zaštitili interese evropskih preduzeća, radnika i potrošača od neopravdanih američkih mera", navodi se u saopštenju Evropske komisije.
Sporazum Evropske unije, za razliku od onih sa Japanom i Ujedinjenim Kraljevstvom, bio je zamišljen kao privremen dok su zemlje pregovarale o širem dogovoru čiji je cilj bio stvaranje ujedinjenog fronta protiv Kine.
Pregovarači SAD i EU nisu uspeli da postignu dogovor u roku od dve godine koji su sebi zadali, čime su stvoreni uslovi da EU, u skladu s prethodno odobrenom regulativom, obnovi i udvostruči recipročne mere koju je ranije uvela na robu vrednu oko 3 milijarde dolara, uključujući američki viski.
Međutim, EU je krajem decembra 2024. pristala da pauzira sa merama do 31. marta 2025. godine, kako bi se omogućilo više vremena za postizanje trajnog dogovora sa Sjedinjenim Državama.
Trampova odluka bi, pak, mogla sve da preokrene, nanoseći još jednom štetu širokom spektru američkih kompanija koje su već pretrpele posledice prvog talasa sankcija.
Čak i sa Trampovim ranijim carinama i različitim kvotama, uvoz je i dalje činio oko jedne petine ukupne potrošnje čelika u SAD 2024. godine.
Sjedinjene Države su uvezle 22,5 miliona tona "završenih" čeličnih proizvoda i još 6,3 miliona tona čelika za dalju preradu. Najveći dobavljači bili su Kanada, Brazil, Meksiko i Vijetnam.
(EUpravo zato/Politico)
