Šta bi doneo Trampov trgovinski rat sa EU? Jedna zemlja bi bila pobednik "globalnog mešanja karata"

U prethodnih desetak godina Evropska unija bila je prvak kada se radi o promociji slobodne trgovine i smanjenja barijera u ovoj oblasti.

Donald Tramp je u svom prvom mandatu težio da poveća carine, što je izazvalo kratki trgovinski rat sa Kinom i Evropskom unijom, a koji je rezultovao pregovorima o promeni međusobnih trgovinskih uslova. U periodu vlasti Džoa Bajdena trgovinski odnosi su se poboljšali i SAD su po važnosti porasle kao ekonomski partner Evrope u više oblasti.

Povratak Donalda Trampa na vlast, koji će se formalno desiti u januaru 2025, donosi potencijalne rizike o novom trgovinskom ratu.

U svojoj predizbornoj kampanji republikanski lider govorio je o potencijalnim carinama na svu robu iz sveta od 10 do 20 odsto, a za pojedine države u svetu najavio je i veće cifre.

Trampova generalna politika prema međunarodnim ekonomskim odnosima je najsličnija "merkantilizmu", odnosno filozofiji koja smatra da je potrebno povećati izvoz i minimizovati uvoz.

Iz ugla novog američkog predsednika da bi se to postiglo potrebno je smanjiti uvoz kroz visoke carine, poboljšati domaće industrijske kapacitete, devalvirati dolar kao vid podsticaja izvozu i politički pritisnuti države koje su najjači izvoznici. Samo kroz ove mere bi po interpretaciji Trampovih stratega Amerika mogla da smanji svoj trgovinski deficit, poveća globalnu konkurentnost i podigne industriju koja je bila predmet preseljenja u druge delove sveta prethodnih 30 godina.

Ukoliko bi se navedene mere dosledno sprovodile, to bi izazvalo ne samo trgovinski rat sa Evropom, već i širu rekonfiguraciju svetskih trgovinskih odnosa. Gubitnici takve promene svetskih trgovinskih uslova bi bile države koje su trenutno njegovi dobitnici, odnosno države ili blokovi država koji su moćni izvoznici, a to su Evropska unija i Kina. Dok je za Peking poznato da je konkurentan globalni izvoznik i da je većina država u trgovinskom deficitu u tom odnosu, za Evropsku uniju je to manje poznato.

EU je najvažniji trgovinski partner za više država od Kine ili SAD-a, a po veličini izvoza je neposredno ispod Kine koja ima tri puta više stanovnika. Unija se rangira kao najveći svetski trgovac industrijskim proizvodima, pokrivajući sektore poput mašina, transportne opreme, hemikalija i druge industrijske robe. Za čak 80 država u svetu Evropska unija je glavno izvozno tržište, uključujuči i Srbiju kao jednu od tih država.

Naglo podizanje carina od strane SAD-a bi dovelo do problema, jer su SAD u međuvremenu postale najveći trgovinski partner Evropske unije i najvažnija izvozna destinacija. Ukoliko Trampova administracija uvede carine od 10-20% na evropsku robu i Brisel bi morao da reaguje sa sličnim merama ne bi li održao svoju konkurentnost. To bi izvesno izazvalo trgovinski rat sa neizvesnim posledicama i pobednikom, gde bi značajan broj država težio da budu lokacije za reeksport ili alociranje proizvodnje.

Meksiko bi bio jedan od dobitnika takvog globalnog mešanja karata, jer je u prethodnom periodu trgovinskih tenzija bio lokacija takve vrste za kineske proizvođače. Ovaj američki komšija već ima obnovljen ugovor o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, a ujedno je i deo NAFTA trgovinskog sporazuma koji obuhvata Kanadu i SAD-a. Iz tog razloga, ne bi se trebalo začuditi ukoliko evropski zvaničnici u narednim mesecima budu investirali svoju pažnju u odnose sa Meksikom.

Ukoliko se izuzme ovaj najekstremniji scenario u kom Donald Tramp uspešno sprovodi sva svoja obećanja iz kampanje, potresi su mogući u manjem obimu. Kada je stupao na vlast u prvom mandatu 2016, republikanski političar je najavljivao carine Kini od čak 45% na svu robu. Prve ozbiljnije carine krenule su da se implementiraju tek 2018. i nisu prelazile 35%, a većina ih je bila ispod ovog procenta, a neke i ispod 10%. Brojne mere koje se tiču protekcionizma u trgovini se nisu nikada realizovale, te ne bi trebalo uzimati različita Trampova obećanja kao definitivnu politiku.

Ipak njegova pojava je pokazatelj da se desio zamor globalizacijom i slobodnom trgovinom u američkom društvu. Globalizacija je donela veliki pad cena robe široke potrošnje za građane kroz vreme, ali je imala devastirajući efekat po bivše industrijske centre u Americi. Ovi regioni su zabeležili pad ekonomske aktivnosti, nižu zaposlenost i preseljenje industrije, te su kroz vreme postali glasački politički sve uticajniji i dva puta su doveli Trampa do mesta predsednika. Velika prednost Amerike, čemu je slična Rusiji, je to što ima ogromne resurse na svojoj teritoriji i može funkcionisati i izolovana.

Obe države su bogate energentima, mineralima, poljoprivrednom proizvodnjom i drugim prednostima, dok su Kina i Evropska unija više zavisne od trgovine i postojećeg svetskog trgovinskog sistema. Iako EU može generisati pojedine štete zbog uspona protekcionizma, ona ostaje trgovinski partner od poverenja za desetine država, gde će ih američki carinski pritisak verovatno još više vezati za EU.

Kina može biti veliki gubitnik promene svetskih ekonomskih odnosa, jer se već nalazi u manjem trgovinskom ratu sa EU i SAD, a poverenje u nju kao trgovinskog partnera u proseku globalno opada. Evropska unija nema tih problema i zato će verovatno proći sa manje štete.