EU spremna za "teške pregovore" sa Trampom: "Mnogo toga je u pitanju, Evropa mora da ostane prisebna"

Evropska unija je spremna da se uključi u "teške pregovore" sa Donaldom Trampom kako bi sprečila trgovinski rat između dve strane Atlantika, rekla je Ursula fon der Lajen u utorak, dan nakon što su Kanada i Meksiko u poslednjem trenutku sklopile sporazume sa Belom kućom kako bi privremeno izbegle nametanje carina od 25 odsto.

"Podjednako ćemo jasno staviti do znanja da ćemo uvek štititi sopstvene interese, kako god i kad god je to potrebno. Ovo će uvek biti evropski put", kazala je Fon der Lajen.

Sporazumi sa Kanadom i Meksikom, objavljeni ubrzo nakon što su premijer Džastin Trudo i predsednica Klaudija Šejnbaum održali odvojene telefonske razgovore sa Trampom, sugerišu da republikanac vidi tarife kao spoljnopolitičko oruđe za izvlačenje ustupaka od drugih nacija, uključujući bliske saveznike, umesto da rebalansira komercijalne odnose, kako je tvrdio tokom svoje predsedničke kampanje.

Sporazumi sa Kanadom i Meksikom uključuju obaveze jačanja granične kontrole i suzbijanje trgovine fentanilom, trgovine oružjem i organizovanog kriminala.

U zamenu, Tramp će odložiti carine od 25 odsto za početni period od 30 dana, a Kanada i Meksiko će se uzdržati od nametanja kontra-dažbina koje su osmislili.

Nasuprot tome, carine od 10% za Kinu su stupile na snagu, što je navelo Peking da uzvrati.

Dok tržišta pokušavaju da svare komercijalu napred-nazad, pažnja se okreće ka EU, koja je izgleda sledeća na Trampovoj listi.

"Evropska unija je godinama zloupotrebljavala SAD", rekao je Tramp novinarima.

EU je imala dugogodišnji suficit u robi sa SAD, vredan 155,8 milijardi evra u 2023.

Prema Eurostatu, farmaceutski proizvodi i vozila bili su najvredniji izvoz. Ali u uslugama, tokovi su suprotni: EU ima stalni i značajan deficit u odnosu na SAD, vredan 104 milijarde evra 2023. Tramp je svoje žalbe fokusirao na robu, ne uzimajući u obzir usluge.

"Oni ne uzimaju naše automobile, ne uzimaju naše poljoprivredne proizvode, ne uzimaju skoro ništa, a mi im uzimamo sve. Milioni automobila, ogromne količine hrane i poljoprivrednih proizvoda", rekao je on.

"Mnogo toga je u pitanju"

Ukoliko američki predsednik ispuni svoju pretnju, breme će pasti na Evropsku komisiju, koja ima isključivu nadležnost da određuje komercijalnu politiku.

U svom govoru, Fon der Lajen je insistirala da bi "prvi prioritet" Komisije bio da se angažuje sa novom administracijom kako bi se pronašao zajednički jezik.

Ona nije dala nijedan primer ustupaka koje bi Brisel mogao da ponudi da bi smirio Trampov bes, već je umesto toga govorila o saradnji u "mnogim oblastima u kojima se naši interesi spajaju", kao što su kritični lanci snabdevanja i tehnologije u nastajanju.

U novembru, fon der lajenova je iznela ideju o kupovini američkog LNG-a kako bi pomogla bloku da ukine ruska goriva.

Takođe, predsednica Komisije nije navela sektore na koje bi Brisel mogao da odluči da gađa u svojoj potencijalnoj odmazdi.

Kanada je, na primer, objavila kontratarife na ključne američke proizvode koji dolaze iz republikanskih država, pre nego što ih je stavila na pauzu, nakon dogovora.

"Zajedno, EU i SAD predstavljaju skoro 30% globalne trgovine robom i uslugama. I više od 40% globalnog BDP-a. Evropske kompanije u SAD zapošljavaju 3,5 miliona Amerikanaca, dok još milion američkih radnih mesta direktno zavisi od trgovine sa Evropom," rekla je ona da bi iznela svoj argument za dijalog.

"Poenta je da je mnogo toga na kocki za obe strane", nastavila je ona.

Kako je kazala, postoje poslovi, preduzeća, industrije u EU i u Sjedinjenim Državama koje se oslanjaju na transatlantsko partnerstvo.

"Tako da želimo da to funkcioniše. I ne samo zbog naših istorijskih veza. već zato što je to jednostavno pametan posao."

Dok je fon der Lajen naglasila važnost odnosa EU i SAD, ona je takođe pozvala ambasadore da budu "hrabri i agilni" u razvijanju partnerstava sa drugim nacijama, uključujući one koje "nisu istomišljenici, ali dele neke od zajedničkih interesa".

Naročito je spomenula Kinu kao zemlju sa kojom bi blok mogao da "proširi" trgovinske i investicione veze.

EU treba da napusti svoju nostalgičnu privrženost svetu koji je nastao posle Drugog svetskog rata i da prilagodi svoju spoljnu politiku eri "hiper-konkurentne i hipertransakcione geopolitike" koja oblikuje 21. vek. kazala je Fon der Lajen.

Ratovi, invazije, rastući autoritarizam, tarife, sankcije, disruptivne tehnologije, klimatske promene i neregularne migracije sve su svedočanstvo te nove realnosti, rekla je ona. 

"Evropa mora da se nosi sa svetom onakvim kakvim ga nalazimo i uverena sam da je u ovom usijanom svetu najbolji pristup Evrope da ostane prisebna", rekla je ona.

"Ona mora da donosi odluke ne iz emocija ili nostalgije za svetom kakav je nekada bio, već iz proračunatog rasuđivanja o tome šta je u našem sopstvenom interesu u svetu kakav je danas. Jer spoljna politika i diplomatija nisu sami sebi cilj. To je način da obezbedimo stabilnost, bezbednost i prosperitet za naše građane i za naše partnere", zaključila je predsednica Komisije.

(M.A./EUpravo zato/euronews.com)