Srbija drži prvo mesto u Evropi po skoku cene kvadratnog metra stana u periodu od 2023. do 2024. godine.
Prema analizi Deluxe Holiday Homes koja koristi podatke Banke za međunarodnih poravnanja (BIS) i Numbeo, Litvanija je na drugom mestu, dok je Rumunija treća u Evropi.
Što se Srbije tiče, cene stanova po kvadratnom metru porasle su čak 82,66 odsto od 2023. do 2024. godine, na oko 3.721 evra, pa smo tako apsolutni rekorderi u Evropi.
Iako je Srbija zabeležila najveći rast cena stanova tokom godine, Švajcarska je i dalje zadržala najvišu cenu kvadratnog metra od 18.781 evra, kao i najviši prosečni prihod i troškove života.
Međutim enormni rast cena nekretnina u Srbiji, prosečni prihod nije mogao da isprati, jer je iznosio je u proseku 764 evra mesečno.
Ovo je jedan od razloga što se oni koji kupuju stan ili kuću u Beogradu, sve češće odlučuju za periferiju.
Pre pisanju portala Sasomange.rs, agencije za nekretnine beleže veći interes za mirnijim područjima i montažnim kućama, dok se sezonski trend nastavlja tokom proleća i leta.
S obzirom na to da se cena kvadrata u užem centru Beograda kreće od 2.500 evra i više, sve atraktivnije lokacije postaju udaljenije opštine i naselja poput periferije Mirijeva, Surčina, udaljeni delovi Voždovca, Barajeva, Mladenovca, kao i naselja sa druge strane Pančevačkog mosta, poput Krnjače.
Iz agencije za nekretnine Stub kažu za jedan medijski portal da ovaj trend traje već neko vreme.
"Sve više ljudi se odlučuje da svoj dom oformi na periferiji grada i važno je napomenuti da je to sve više mladih ljudi koji beže iz gradskih gužvi. Istina je da je cena jedan od faktora zbog kojih se to dešava, ali nije jedini - mnogi beže iz gužvi u mirnije delove prestonice", kažu iz ove agencije. Na pitanje koje su to lokacije, tvrde - ne predaleko, ali ne ni preblizu grada, poput Barajeva ili Surčina.
Pored ova dva razloga, iz agencije Artnekretnine ističu da se sve više ljudi za drugu nekretninu, ne primarnu, odlučuje za lokacije koje su udaljenije od gradske vreve.
"U suštini to je sezonski trend i najčešće je potražnja za tim lokacijama tokom proleća i leta. Iskustvo nam govori da ljudi biraju takva mesta da bi imali gde da se sklone. Korona nas je malo vratila prirodi", navode iz ove agencije.
Agenti za nekretnine objašnjavaju da je sve više zainteresovanih za prazne placeve, na kojima planiraju da podignu montažne kuće. S obzirom na cene kvadrata trenutno u Beogradu, ovo može biti jedna od povoljnijih varijanti.
Najjeftinija zemljišta sa građevinskom dozvolom mogu se naći u opštinama Sopot, Surčin i Barajevo po ceni od oko 1.000 evra za ar. Cene montažnih kuća kreću se od 300 do 1.200 evra za luksuznije varijante ovih nekretnina.
Cena kvadrata kuće u Lazarevcu može se naći za oko 300 evra pa naviše, dok su cene kvadrata stanova od 1.100 evra.
Najniža cena za kuću u Barajevu iznosi oko 600 evra. Krnjača je sve popularnija lokacija već duže od jedne decenije i stanovi u ovom naselju preko Pančevačkog mosta koštaju u proseku 1.400 evra po kvadratu.
Iz agencija za nekretnine kažu da je bio jedan talas kada se dosta ljudi odlučivalo za stambene jedinice u Obrenovcu, ali i Pančevu.
Cena kvadrata kuće u Obrenovcu danas iznosi 1.450 evra. Cene stanova u Pančevu i dalje su znatno jeftinije od Beograda i za starogradnju u proseku iznose 1.370 evra, dok je za novogradnju potrebno izdvojiti 1.600 evra po kvadratu. Cene kvadrata u Surčinu kreću se oko 1.770 evra.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda za tržišta nepokretnosti za prvi kvartal 2024. ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 1,5 milijardi evra, što je za 2,6 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. Od te sume 456 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.
Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u prvom kvartalu 2024. godine iznosio je 29.108, što je za jedan odsto manje nego prošle godine.
Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (834 miliona evra), sa učešćem od 56 odsto od ukupno prometovanih vrednosti.
Za kuće je izdvojeno 122,5 miliona evra (osam odsto), za građevinsko zemljište 114,6 miliona evra (osam odsto), za poslovne prostore 72,6 miliona evra (pet odsto) i za poljoprivredno zemljište 64,6 miliona evra (četiri odsto ukupne vrednosti).
(M.A./EUpravo zato/sasomange.rs)
