Francuski predsednik Emanuel Makron ovog četvrtka će na sastanku evropskih lidera predstaviti svoju, izrazito francusku viziju ekonomske budućnosti Evrope.
Međutim, za tu inicijativu ne može da računa na podršku Nemačke i Italije, dve zemlje čiji se stavovi o budućem razvoju Evropske unije sve više približavaju.
Berlin i Rim skeptični su prema ambicioznim planovima francuskog predsednika i trenutno okupljaju podršku za drugačiji pristup, sa snažnijim osloncem na slobodnu trgovinu i olakšavanje poslovanja, piše Politico.
Šta Makron predlaže?
Makron želi da sastanak lidera EU pretvori u "ključni trenutak" za Uniju, rekao je izvor blizak francuskom predsedniku. Izvor je, kao i ostali sagovornici u tekstu, želeo da ostane anoniman zbog osetljivosti teme.
Plan koji je Makron prošle nedelje predstavio predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti predviđa Evropu sa većim javnim ulaganjima, manjom zavisnošću od spoljne trgovine, raznovrsnijim lancima snabdevanja i snažnijom podrškom domaćoj industriji.
Ključni deo predloga su i pravila "Kupuj evropsko" u javnim nabavkama, uz smanjenje birokratije.
Takav pristup, međutim, teško će naići na razumevanje kod lidera nemačke opozicije Fridriha Merca i italijanske premijerke Đorđe Meloni. Oboje su prethodnih nedelja jasno poručili da podržavaju jačanje evropske industrije, ali bez izraženog protekcionizma, kako se ne bi ugrozili odnosi sa trgovinskim i investicionim partnerima.
"Moramo ponovo da učinimo našu ekonomiju konkurentnom", rekao je Merc krajem januara u Bundestagu, istakavši da Evropa već više od decenije zaostaje za SAD i Kinom.
"Sada taj trend moramo da preokrenemo", dodao je on.
Otpor francuskoj ideji "Made in Europe"
Francuskom konceptu "Made in Europe" još se snažnije protive Estonija, Finska, Letonija, Litvanija, Holandija i Švedska.
U zajedničkom dokumentu, objavljenom uoči samita, ove zemlje upozorile su da insistiranje na evropskoj preferenciji može dovesti do "odvraćanja investicija iz EU".
Zbog takvog otpora, Makronu će biti teško da izgradi novi snažan savez unutar Unije, posebno imajući u vidu da se u Briselu na njega sve češće gleda kao na predsednika u završnici mandata, koji ističe za nešto više od godinu dana.
"U Briselu ste jaki onoliko koliko ste jaki kod kuće", rekao je jedan diplomata EU.
Kako je dodao, "da sam na Makronovom mestu, zabrinula bi me sve čvršća saradnja Merca i Meloni".
Nova ravnoteža snaga u EU
Makronovu inicijativu dodatno su podstakle ranije pretnje bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa da bi, u slučaju povratka na vlast, mogao da uvede carine na izvoz iz Evropske unije.
Iako su se odnosi sa Vašingtonom u međuvremenu donekle smirili, Pariz smatra da Brisel ne bi trebalo da spušta gard i da mora snažnije da insistira na "evropskoj suverenosti".
"Sukobi poput onog oko američkog Zakona o smanjenju inflacije ponoviće se, možda u drugačijem obliku. Pred nama su turbulencije", rekao je jedan francuski zvaničnik.
Ipak, i po pitanju odnosa sa Trampom postoje razlike između Pariza i novog italijansko-nemačkog tandema.
Meloni i Merc zauzimaju oprezniji ton, dok Makron, koji je Trampa ranije nazivao prijateljem, sada otvoreno nastupa konfrontaciono.
"I Merc i Meloni manje su skloni od Makrona da ulaze u otvoreni sukob sa Trampom. Rim i Berlin su, za razliku od Pariza, znatno izloženiji kada je reč o javnim nabavkama, naročito u oblasti vojne opreme", ocenjuje Alberto Rici iz Evropskog saveta za spoljne odnose.
Italija bliža Berlinu nego Parizu
Italijanski zvaničnici bliski premijerki Meloni ne kriju da Rim trenutno više ulaže u jačanje odnosa sa Berlinom nego sa Parizom.
Nemačka i Italija su prošlog meseca potpisale zajednički dokument o prioritetima za predstojeći samit, dokument kakav su ranije uglavnom zajedno pripremale Francuska i Nemačka. U njemu se podržava umereniji pristup evropskoj preferenciji, ograničen samo na "ključne i strateške sektore".
Berlin je svoje stavove dodatno razradio u internom dokumentu do kojeg je došao Politico, a koji naglašava smanjenje regulative i olakšavanje prekograničnog poslovanja kako bi se produbilo jedinstveno tržište EU.
Francuske mere "Made in Europe" u tom dokumentu se uopšte ne pominju.
Razlike u pristupu ponovo su izbile u prvi plan dok se Evropska komisija muči da finalizuje Industrijski sporazum, ključnu inicijativu koju zagovara komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton, blizak Makronov saveznik.
Usvajanje sporazuma već je dva puta odloženo zbog neslaganja oko odredbi koje favorizuju evropsku proizvodnju.
Istog dana kada se održava samit, Meloni i Merc planiraju i poseban sastanak sa više od deset zemalja istomišljenica, ali bez Makrona.
Prema rečima jednog nacionalnog zvaničnika, francuski predsednik jeste pozvan, ali do petka još nije potvrdio dolazak. Iz njegovog kabineta tada nije stigao odgovor na pitanje da li će prisustvovati sastanku.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
