Evropski lideri žure da odgovore na rastuću transatlantsku krizu nakon novih, šokantnih pretnji američkog predsednika Donalda Trampa vezanih za Grenland.
Tramp je u subotu najavio da je spreman da uvede dodatne tarife od 10 odstona sve proizvode iz osam evropskih zemalja, Danske, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Švedske, Norveške, Finske i Holandije, počev od 1. februara, uz plan da stopa poraste na 25 odsto do juna.
Kao odgovor na ovu najavu, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta sazvao je vanredni samit u četvrtak kako bi pripremio evropski odgovor, dok je u obraćanju na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla potrebu za sticanjem evropske nezavisnosti.
Reakcije evropskih lidera
Jedna od opcija koja se razmatra je aktiviranje najmoćnijeg instrumenta EU u trgovinskim sukobima, tzv. "trgovinske bazuke".
Danski, grenlandski i evropski lideri više puta su naglašavali da se mora poštovati teritorijalni integritet Kraljevine Danske i pravo Grenlanda na samoopredeljenje.
Dok je Tramp noću napuštao SAD i kretao ka Davosu, američki predsednik je primio niz poruka od evropskih lidera koji su tražili sastanak i prijateljsko rešenje po pitanju Grenlanda.
"Gospodine predsedniče, dragi Donalde, ono što ste danas postigli u Siriji je neverovatno. Iskoristiću svoje medijske nastupe u Davosu da istaknem vaš rad tamo, u Gazi i u Ukrajini. Posvećen sam nalaženju rešenja po pitanju Grenlanda. Radujem se susretu," napisao je generalni sekretar NATO Mark Rute Trampu u snimku ekrana koji je Tramp podelio na svojim društvenim mrežama. Rute je u više navrata nazivao američkog predsednika "tata".
U zasebnom snimku ekrana, francuski predsednik Emanuel Makron je Trampu poručio da "ne razume šta Tramp radi oko Grenlanda", pre nego što je predložio improvizovani sastanak G7 u Parizu u četvrtak popodne, čak predlažući da se pozovu i Rusi.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen počela je svoj govor u Davosu rečima da se svet potpuno transformisao od prvog godišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma 1961. godine.
Ta godina, podsetila je ona, bila je godina Niksonovog šoka kada je tadašnji američki predsednik prekinuo vezu između zlata i dolara (okončavši Breton Vuds sistem fiksnih deviznih kurseva stvoren nakon Drugog svetskog rata).
Taj potez, iako disruptivan, rezultirao je novim globalnim poretkom i "oštrom lekcijom za Evropu da smanji svoje zavisnosti", kaže ona.
"Svet danas može biti veoma drugačiji. Verujem da je lekcija veoma slična - geopolitički šokovi mogu i moraju poslužiti kao prilika. Tektonske promene koje se danas dešavaju znače da je nužnost izgraditi novi oblik evropske nezavisnosti", dodaje Fon der Lajen.
Ona negira da je ovo reakcija na nedavne događaje; zapravo, to je imperativ već neko vreme.
"Ako je ova promena koju danas vidimo trajna, onda se i Evropa mora trajno promeniti", insistira Fon der Lajen, izjavljujući da je vreme da se iskoristi ova prilika i izgradi nova nezavisna Evropa.
Danska poziva na dijalog sa SAD
Danska je danas saopštila da će i dalje nastojati da pronađe pregovaračko rešenje sa SAD oko budućnosti Grenlanda, dok je predsednik Tramp upozorio da „nema povratka“ u svojim naporima da anektira poluautonomnu dansku teritoriju.
"Insistiraćemo na pokušaju dijaloga. Ne želimo da situacija eskalira. Ali, naravno, ako drugi nastave sa eskalacijom, u nekom trenutku će biti potreban evropski odgovor," rekla je danska ministarka ekonomije Stefani Lose novinarima pre sastanka ministara finansija EU u Briselu.
Ove informacije potvrđuju da se evropski lideri sada aktivno pripremaju da odgovore na nove rastuće pretnje Trampa, pokušavajući da očuvaju stabilnost u transatlantskim odnosima i zaštite teritorijalni integritet Kraljevine Danske.
(EUpravo ozato.rs)
