Nemačka i Holandija su u sukobu sa Francuskom zbog planova kojim Ukrajini treba da se obezbedi američko oružje kako bi mogla da nastavi ratovanje protiv Rusije.
Podsetimo, za to bi trebalo da iskoristi zajam Evropske unije od 90 milijardi.
Članice EU su se o ovoj ključnoj finansijskoj pomoći Kijevu dogovorile na samitu Evropskog saveta u decembru, ali će tek morati da pregovaraju o formalnim uslovima tog finansiranja.
To otvara put pregovorima sa Parizom, koji predvodi pozadinsku ofanzivu kako bi se sprečilo da novac odlazi u Vašington, u trenutku sve većeg razdora u transatlantskom savezu.
Francuski predsednik Emanuel Makron želi da se evropskim vojnim kompanijama pruži povlašćen tretman kako bi se ojačala odbrambena industrija Unije, čak i ako to znači da Kijev ne može odmah da kupi ono što mu je potrebno.
Većina zemalja, predvođena Nemačkom i Holandijom, smatra da Kijev mora da ima veću slobodu u načinu na koji troši finansijski paket EU kako bi finansirao svoju odbranu, prenosi Politico.
Neslaganja su došla do izražaja posle višegodišnje rasprave o tome da li u programe nabavke odbrane EU treba uključiti Vašington. Podele su se dodatno produbile otkako je administracija američkog predsednika Donalda Trampa zapretila da želi da preuzme kontrolu nad Grenlandom.
Kritičari uzvraćaju da bi francusko insistiranje na uvođenju stroge klauzule "Kupuj evropsko" vezalo ruke Kijevu i ograničilo njegovu sposobnost da se brani od Rusije.
"Ukrajini su takođe hitno potrebna sredstva koja proizvode treće zemlje, naročito američki sistemi protivvazdušne odbrane i presretači, municija i rezervni delovi za F-16, kao i sposobnosti za dubinske udare", navela je holandska vlada u pismu upućenom drugim državama EU.
Iako većina zemalja, uključujući Nemačku i Holandiju, podržava koncept "Kupuj evropsko", samo Grčka i Kipar - koji zauzima neutralan stav jer trenutno predsedava EU - podržavaju francusku inicijativu da se šema ograniči isključivo na kompanije iz EU.
Novac za Ukrajinu
Lideri EU su prošlog meseca pristali da Kijevu pruže zajam od 90 milijardi evra, nakon što se Belgija usprotivila ambicioznom planu Brisela da se obnova Ukrajine finansira zamrznutim ruskim sredstvima.
Prema rečima dvojice diplomata EU upućenih u situaciju, više od dve trećine sredstava Komisije bi trebalo da bude usmereno na vojne rashode, a ne na redovnu budžetsku podršku.
Kako je ostalo još samo nekoliko dana do formalnog predstavljanja plana Komisije, prestonice EU pokušavaju da utiču na najosetljivije detalje.
Nemačka se odvojila od Francuske predloživši da se nabavke otvore i za odbrambene kompanije iz zemalja koje nisu članice EU.
"Nemačka ne podržava da se nabavke iz trećih zemalja ograniče na određene proizvode jer je zabrinuta da bi to Ukrajini nametnulo prevelika ograničenja u odbrani", navela je vlada u Berlinu.
Holandija je predložila da se najmanje 15 milijardi evra nameni Ukrajini za kupovinu stranog oružja koje nije trenutno dostupno u Evropi.
"Trenutno, odbrambena industrija EU nije u stanju da proizvede ekvivalentne sisteme ili to ne može da učini u potrebnom vremenskom okviru", navela je holandska vlada u svom pismu.
Francuzi, pak, smatraju da Brisel treba da izvuče maksimum iz sredstava koje upućuje Ukrajini.
Kritičari smatraju da jačanje odbrane Ukrajine treba da ima prednost nad svakim drugim ciljem.
"Veoma je frustrirajuće. Gubimo fokus sa našeg cilja, a naš cilj nije da poslujemo", rekao je treći diplomata EU.
Drugi diplomata naveo je da se potencijalni francuski veto može lako prevazići, jer se predlog može usvojiti prostom većinom država članica.
Nemačka želi povlašćen tretman
Kao dodatnu tačku sporenja, nemačka vlada je, iako odbacuje francuske ideje, ipak predložila da se povlašćen tretman pružile kompanijama iz zemalja koje su obezbedile najveću finansijsku podršku Ukrajini. To bi išlo u korist Berlina, koji je među najvećim donatorima.
"Nemačka traži da se logika nagrađivanja snažne bilateralne podrške (kako je Komisija prvobitno predložila za treće zemlje) primeni i na države članice", navela je nemačka vlada.
Diplomate to vide kao zaobilazno rešenje za jačanje nemačkih kompanija i podsticanje drugih zemalja da izdvoje više novca za Ukrajinu.
(EUpravo zato/Politico)
