Veliki broj ljudi voli da se opusti uz dobro i hladno pivo.
U proteklih nekoliko godina proizvodnja ovog pića u Srbiji je u porastu, što pokazuje i sve veći broj registrovanih pivara. Međutim, nedostatak sirovina za proizvodnju, počevši od hmelja, predstavlja veliki problem u maloj industriji.
Kraft pivarstvo u našoj zemlji ima dugu tradiciju, a prve male pivare otvorile su se kod nas još krajem 18. veka.
Tek u proteklih nekoliko godina kvalitet našeg zanatskog piva se znatno poboljšao i konačno je stao rame uz rame sa nemačkim i češkim proizvođačima, prenosi RTV.
"Baš zato što je to u Srbiji manje zastupljeno, naši pivari se mnogo više trude da sve to bude odrađeno sa više ljubavi, sa više edukacije i zbog mnogo manjih uslova koje imaju, uložen je veći trud i samim tim, kvalitet je mnogo veći i značajniji", smatra Valentina Doderović, stručnjak za proizvodnju kraft piva.
Stručnjaci kažu da postoji ogromna razlika između industrijskog i kraft piva, pre svega u njegovom prepoznatljivom ukusu, mirisu i procentu alkohola koje sadrži.
"Od samog početka proizvodnje su bez dodatih aroma, konzervanasa, bilo kakvih dodatnih boja i na kraju je boja piva totalno prirodna, pa možemo razlikovati vrste i stilove piva koji se proizvedu od tih sirovina", dodala je.
Naši mali proizvođači najčešće izvoze pivo u zemlje zapadne Evrope, a od nedavno je uspostavljen izvoz i u Rusiju.
Međutim, jedan od najvećih problema u proizvodnji je nedostatak potrebnih sirovina, stoga su pivari prinuđeni da nabavljaju hmelj iz uvoza.
"U Srbiji nemamo toliko dobre uslove da se napravi najkvalitetniji hmelj, koji je neophodan i utiče na to kako će neko pivo ispasti. I mi uvozimo iz Slovenije, Češke, a takođe i sa Novog Zelanda, pa i Amerike", poručila je Valentina Doderović.
Stručnjaci kažu da je pandemija korone od pre nekoliko godina napravila snažan udar na tu malu industriju, te je mnogo pivara obustavilo svoju proizvodnju.
Takođe, povećavanje proizvodnje domaćeg hmelja može znatno pospešiti dalji razvoj kraft pivarstva u Srbiji.
Hmelj se gajio u Srbiji 250 godina
Svojеvrеmеno jе na pеtrovačkim oranicama pod hmeljom bilo 200 hеktara, a u Vojvodini jе zauzimao čak 1.500 hеktara i imao tradiciju dugu 250 godina.
Danas, površina zauzima manje od 20-ak hektara, i to u Bačkom Petrovcu. I od tih 20, kultura se bere samo sa osam hektara, na kojima se sadi između 3.000 i 6.000 sadnica po hektaru, u zavisnosti od sorte.
Jedan hmeljarnik može da traje 15 godina, nakon čega zemlja mora da se “odmori”.
Godišnje se u svetu proizvede od 80.000 do 100.000 tona hmelja, od čega u EU oko 50 000 tona. Broj pivara se, samo u EU, udvostručio tokom poslednjih pet godina i sada ih je oko 9.500, bez Švajcarske i Norveške.
(EUpravo zato/RTV)
