Prema prvim informacijama sa njiva, zrno je visokog kvaliteta, a proizvođači smatraju da bi sve ispod 7 tona po hektaru bio loš rezultat. Ipak, poražavajuća je i otkupna cena. Njima se nudi od 19 do 20 dinara po kilogramu, a da bi poljoprivrednik mogao da zaradi, prinos po hektaru mora da iznosi 8 tona, rekla je predsednica Zadružnog saveza Vojvodine za RTS, Jelena Nestorov.
Zadružni savez Vojvodine navodi da proizvođačka cene pšenice treba da iznosi 27 dinara po kilogramu kako bi poljoprivrednici mogli da zarade.
"Kada se saberu svi troškovi koje je trebalo uložiti u proizvodnju pšenice ovogodišnjeg roda, bilo je potrebno potrošiti 148.639 dinara na jednom hektaru. To je iznos koji uračunava sve mašinske operacije i korišćenje reporomaterijala po pravilima struke. Na procenjenom prinosu od pet i po tona pšenice po hektaru - cena proizvodnje je 27 dinara", rekla je predsednica Zadružnog saveza Vojvodine za RTS, Jelena Nestorov.
Na pitanje da li bi cenu pšenice na gore mogao da pogura interventni otkup Robnih rezervi, Nestorov kaže da Zadružni savez Vojvodine to traži svake godine.
"Uočavamo jednu veliku tromost i zakasnelost reakcija Direkcije za robne rezerve. Mi ovde govorimo o nekim ogromnim količinama pšenice koje se nalaze na tržištu, a Direkcija reaguje sa nekim skromnim količinama. Skromne količine ne mogu da pomere cenu u momentu. Bitno je takođe i vreme reakcije. To mora biti pre žetve, a obično se o ovoj temi priča kad već žetva počne", napominje Nestorov.
Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine, uputio je Ministarstvu poljoprivrede predlog da poljoprivrednicima obezbedi kratkoročne beskamatne kredite.
"Baš zbog toga što imamo nisku akontu cenu novog roda pšenice, što imamo poljoprivrednike koji su ekstremno finansijski iscrpljeni. Oni čekaju taj rod da bi došli do prvih para, a istovremeno im se ne isplati da prodaju pšenicu. Zato predlažemo da se onima, koji u e-Agraru imaju registrovanu pšenicu kao vrstu proizvodnje, obezbedi da dobiju beskamatne kratkoročne kredite najmanje na tri meseca i to po jako hitnom postupku da bi prevazišli ovaj jaz koji sada postoji između niske tržišne cene i potrebe poljoprivrednika i zadruga da prodaju svoju robu".
Zalihe pšenice
Nestorov kao veliki problem ističe i to što nemamo zvanične podatke o tome kolike su zalihe neprodate pšenice, a nadležne institucije su dužne da iznesu te podatke.
"Kada bismo te podatke imali, mnogo lakše bi se vodile i mere ekonomske politike u poljoprivredi, a u krajnjoj liniji poljoprivrednici i zadruge bi se lakše odlučivali za svoje buduće proizvodnje", navodi Nestorov.
Otkupna cena pšenice ne beleži rast
Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine navodi da otkupna cena pšenice ne beleži rast već nekoliko godina, dok su cene repromaterijala skočile i duplo. Ovu pojavu ona objašnjava poremećenim geopolitičkim odnosima u svetu i dodaje da isti problem pogađa i Evropu.
"Jednostavno, imamo danas u Evropi tržište koje ne funkcioniše, ni na tržištu ratarskih proizvoda, na tržištu drugih poljoprivrednih proizvoda, to vidimo i kod mleka... Imamo očigledno faktore koji utiču dodatno i koji idu u pravcu verovatno vođenja politike zaštite potrošača kroz niske cene i sa druge strane nedostatka zaštite poljoprivrednika. To, naravno, uzrokuje velike probleme i u Srbiji. Jednostavno, poljoprivrednik da bi opstao prodaje svoje proizvode ispod cene koštanja i on će jednostavno u nekom momentu biti prinuđen da odustane", istakla je Nestorov.
Nestorov kaže da je dobro to što su pojedini otkupljivači u Vojvodini počeli da razvrstavaju pšenicu i plaćaju po osnovu kvaliteta. Tim pre, dodaje da je naš najveći inostrani kupac Italija, zemlja koja i te kako drži do dobrog kvaliteta hlebnog zrna.
(EUpravo zato/RTS)