Na nadmorskoj visini iznad 500 metara, Momčilo Paunović sa Rudnika borovnicu uzgaja potpuno organski na površini od 22 ara. Zasad je podigao daleke 2006. godine, po sistemu sadnje u redove direktno u zemlju.
Ulaganja su svake godine bila minimalna, upotreba đubriva iz godine u godinu sve manja, a ni voda nije neophodna. Kako kaže, nekada je navodnjavao, sada sve manje, a opet, borovnica rađa fenomenalno.
"Ulažem minimalno, rađa odlično. Mislim da je recept ljubav, a i dobro mesto. Ovde ima sve što joj je potrebno, dobra visina, dobro strujanje vazduha, blizina borove šume, slobodan sistem uzgoja i evo rodila je dobro", kaže Momčilo.
Porodična berba smanjuje troškove
Kaže da borovnicu beru svi porodično, što smanjuje troškove, a i "najsigurniji su kada je svojom rukom beru."
Njegova supruga, sin i ćerka pomagali su mu u berbi, a prinosom od 2,5 tone je i više nego zadovoljan. Cena je kod njega bila niža nego kod ostalih proizvođača.
Kaže da mu "nije problem ni da je pokloni".
"Prodavao sam po 700, 600 dinara, ali kao što rekoh, mogu i da poklonim. Ne bolujem od toga da zacepim visoku cenu, kad vidim da je kilogram trešanja koštao 1.500 dinara nije mi dobro, bolje da prodam po normalnoj i pristupačnoj ceni nego da se narod muči da plati i da to za njih bude luksuz", kaže ovaj domaćin, prenosi Agroklub.
Srbija lider u proizvodnji borovnica
Srbija se pozicionirala kao lider u proizvodnji borovnica. Ovogodišnja berba u većini zasada u Srbiji privodi se kraju, a proizvođači su uglavnom zadovoljni - cena se kretala oko 6,5 evra po kilogramu, dok je pred kraj berbe pala na oko 6 evra.
Kvalitet plodova je ostao na visokom nivou, a sve je više proizvođača koji odmah po branju borovnice pakuju u manja pakovanja i tako ih brzo hlade i šalju na tržište, što je praksa prilagođena zahtevima kupaca.
Prema rečima dr Aleksandra Leposavića, predsednika Naučnog voćarskog društva Srbije, domaća borovnica se uspešno plasira i na lokalnom tržištu, a raste i njen udeo u preradi.
Iako zvanična statistika navodi da se borovnica u Srbiji uzgaja na više od 8.000 hektara, realna procena je da je pod zasadima svega oko 3.000 hektara.
Leposavić ističe da je Srbija postala lider u ovom delu Evrope zahvaljujući savremenim zasadima koje najčešće podižu ljudi koji su već uspešni u drugim poslovima i imaju kapital da investiraju - trošak podizanja zasada iznosi od 50.000 do 60.000 evra po hektaru.
(EUpravo zato.rs)
