Srbija bi do kraja godine trebalo da dobije Zakon o regenerativnoj poljoprivredi čime će se omogućiti primenu metoda održive poljoprivrede koji za posledicu ima proizvodnju kvalitetnije i bezbednije hrane, smanjenje troškova poljoprivrednika, ali i smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu, rekao je Vladan Pešić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i člana radne grupe za izradu pomenutog Zakona.
"U čitavom svetu, pogotovo u Evropskoj uniji, akcenat se stavlja na održivu poljoprivredu, i Srbija je počela da preduzima korake ka primeni tog tipa poljoprivrede. Primena metoda održive poljoprivrede počela je prvo u SAD polovinom prošlog veka, a regenerativne metode tek tokom sedamdesetih godina", rekao je profesor Pešić.
On naglašava da je u Srbiji tek prošle godine nastalo Udruženje regenerativne poljoprivrede i da se sprema izrada zakona o tom pristupu u poljoprivredi.
Kvalitetnija hrana i manji troškovi
Govoreći o prednostima takvog pristupa poljoprivredi, Pešić je naveo da on omogućava da se proizvodi kvalitetnija i zdravija hrana, kao i da se smanjuju troškovi poljoprivrednika, potrošnja goriva i upotreba mehanizacije.
Ušteda se ostvaruje naročito kada je reč o upotrebi pesticida i sintetičkih đubriva koji imaju veliku tržišnu vrednost.
"Kod regenerativne poljoprivrede prisutnost biljaka je čak 100%, a kod konzervacijske do 30%. Humusna materija je u Srbiji zbog intenzivne proizvodnje i iscrpljivanja zemljišta na niskom nivou. Tokom sedamdesetih godina 20. veka zemljišta u Vojvodini imala su oko 4% humusne materije, a sada je do 1,8%", rekao je Pešić.
Ovaj profesor je naglasio da je to proces, u kom farmeri moraju biti svesni kada ga započnu, treba da budu dosledni jer koristi možda neće videti u prvoj godini, već eventualno u drugoj, i da će se, ukoliko prinos bude niži u prve dve godine, sve kompenzovati smanjenjem troškova proizvodnje.
Kako funkcioniše poljoprivreda zasnovana na održivim principima van granica Srbije, članovi Društva agrarnih novinara iz naše zemlje imali su priliku da se uvere u gazdinstvu Branka Majeriča u selu Moškanjci u opštini Gorišnica u Sloveniji.
Slovenija kao model
Ovog domaćina upoznali su prilikom posete 63. Međunarodnom poljoprivredno-prehrambenom sajmu AGRA 2025, jednoj od najznačajnijih manifestacija te vrste u regionu, a na kojem je Srbija prvi put bila zvanična zemlja partner.
Srbiju je na sajmu ove godine predstavljalo više od 20 izlagača.
Majerič je izneo pozitivna iskustva sa konzervacijskom poljoprivredom na području Ptujskog polja na kom obrađuje 35 hektara.
"Bavimo se konzervacijskom poljoprivredom 25 godina, i moram priznati, prvih 10 godina smo se mučili i tek od 2010. godine kad smo se snabdeli mehanizacijom i naoružali znanjem, radimo punim kapacitetom", ispričao je Majerič.
Brankov sin je pre pet godina preuzeo gazdinstvo.
"Krajnji cilj je proizvodnja proizvoda zasnovana na no-till konceptu, koji podrazumeva sejanje semena direktno u neobrađenu zemlju specijalnim sejalicama, čime se smanjuje erozija i iscrpljivanje zemljišta, a istovremeno povećava ekonomski profit", dodao je.
Tri kulture za pet godina
On napominje da se radi po pravilima koja nalažu da se ništa ili što manje zemlje ore, da je tlo pokriveno najmanje 30% posle svake obrade ili setve i da se dobro razvrstavaju kulture, a to znači uzgajanje minimalno tri kulture u pet godina.
"Kod nas se kukuruz seje na pet godina, isto i pšenica. Imamo u plodoredu soju, suncokret, uljanu repicu, kukuruz, pšenicu. Proizvodimo i luk, takozvani Ptujski luk, koji uživa evropsku zaštitu. U opštini Gorišnica nas šest gazdinstava bavi se proizvodnjom tog luka", istakao je Slovenac.
Majerič objašnjava da se njegovo gazdinstvo upustilo u ovakav vid poljoprivredne proizvodnje shvativši da raniji princip rada nema perspektivu zbog klimatskih uslova, a kvalitet zemljišta na 35 hektara koje obrađuje je različit.
Dve trećine od toga može da zaliva, zahvaljujući državnom zalivnom sistemu. Ima mogućnost na svakoj parceli da se priključi na hidrant u kom ima vode od početka aprila do kraja oktobra sa devet bara pritiska.
"To znači da neke kulture možemo dosta dobro održati. Ove godine na parcelama gde je kukuruz, da ga nismo natapali, imali bismo podbačaj", napominje Majerič.
Konzervacijska poljoprivreda ima dosta prednosti, prema rečima Majeriča. On kaže da tokom sušnih godina na površinama pod ovakvom obradom, biljka može da ostane vitalna najmanje tri do pet dana.
"Mi smo dosta mehanizacije odbacili jer nije potrebna, ali doći do dobre mehanizacije za ovaj tip proizvodnje ne samo kod nas u Sloveniji nego i u Evropi bilo je nemoguće. U Americi smo kupili dve sejačice. Smanjuje se i pojava štetočina. Ima manje rada, manje energije se troši, za sat možemo napraviti tri puta više", kaže Branko.
Uz ovakav rad su smanjili NPK đubrivo jer sekundarni proizvodi ostaju na njivama, pa slamu i druge ostatke ne iznose sa parcela. Uravnoteži se, kaže, sistem u prirodi koji se hemijom još narušava.
Poredeći primenu regenerativne poljoprivrede u Srbiji i Sloveniji, prof. dr Vladan Pešić je naveo da ona manje-više paralelno teče, ali da je u Sloveniji ipak krenula nešto ranije, zbog čega ta država ima Udruženje za konzervacijsku poljoprivredu, i može da se pohvali i podsticajima za ekološku, odnosno organsku poljoprivredu.
(EUpravo zato/Dnevnik.rs)
