Višnjik Miroslava Matića iz sela Junkovac kod Topole transformisao se u ogledno polje, na kojem se realizuje deo aktivnosti vezanih za projekat "Climate Smart Advisors" (CSA).
Podsetimo, reč je o međunarodnom poduhvatom pokrenutom sa idejom da se ubrza usvajanje klimatski pametne agrarne prakse u najširoj agrarnoj proizvodnji.
Fokus je na unapređenju uloge poljoprivrednih savetodavnih službi, kako bi farmeri dobijali pravovremene i naučno utemeljene savete, ali i da se primene i podele rešenja koja su se dobro pokazale kod drugih savetodavaca uključenih u projekat.
"Climate Smart Advisors" okuplja čak 73 partnera iz 27 država, a u našoj zemlji ga vodi novosadski Institut BioSens.
Deo CSA je i sprovođenje kodizajniranog inovacionog eksperimenta (CoODIE) na 15 ari Matićevog šumadijskog zasada oblačinske višnje, a podrazumevaće primenu svih elemenata integralne zaštite (pokrovni usevi, cvetni i lovni pojasevi, lovne i feromonske klopke) i elemenata regenerativne prakse.
U toku prošle sedmice, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima - kiše koja je neprestano lila – istraživački tim CSA sproveo je jedan od važnih koraka eksperimenta – zasnivanje pokrovnih useva u višnjiku.
"S obzirom na to da se radi o višegodišnjem zasadu, primenjene su dve koncepcije. U redu smo usejali smešu crvene deteline i semena običnog crnog luka. Suština je u tome da detelina ne konkuriše previše voću, a pri tome je azotofiksator; s druge strane, uloga luka je da drži na odstojanju glodare, miševe i voluharice, zato što lukovičaste biljne vrste repalentno deluju", objasnio je Florian Farkaš za Dnevnik, jedan od pionira regenerativne poljoprivrede kod nas i saradnik na projektu.
Kako je objasnio Aleksandar Ivezić, naučni saradnik na Institutu BioSens i jedan od CSA trenera, štetočine će se suzbijati prirodnim sredstvima.
"To će se raditi što njihovim prirodnim neprijateljima, što posebno dizajniranim 'klopkama', recimo za trešnjinu muvu, koje su već postavljene u voćnjaku", rekao je dr Ivezić.
Voćnjak je u redu već bio zatravljen, ali je sad povećana raznolikost, tako što je posejana smeša sastavljena od više komponenti: etiopska piskavica, slačica, heljda, lan, ovas, ledena rotkvica...
"Jedan od principa regenerativne poljoprivrede je da se, s jedne strane, trudimo da ne uznemiravamo zemljište, a da s druge strane što više povećamo raznovrsnost biljnog materijala. Kod voćnjaka na donjim prizemnim spratovima to postižemo tako što unosimo mnogo više komponenti nego u klasičnim monokulturnim zasadima, gde se uglavnom seju neke travne smeše", naveo je.
Takođe, dodaje, u voćnjaku je cilj da se broj košenja svede na minimum, a idealno bi bilo dva puta godišnje, kao i da se što više integrišu pčele.
Drugim rečima, da u zasadu naprave neku kombinaciju voćnjaka i livade.
Šta podrazumeva regenerativna poljoprivreda?
Koncept regenerativne poljoprivrede, odnosno sistema praksi upravljanja poljoprivrednim zemljištem sa primarnim ciljem da se to zemljište tokom vremena učini produktivnijim i biološki raznovrsnijim, do sada je na našim prostorima uglavnom bio vezivan za ratarsku proizvodnju.
"U principu, kada se govori o regenerativnoj poljoprivredi, i za zakonodavce, i za velike proizvođače, pa i za ekologe, nainteresantnije su velike površine gde se odvija intenzivna poljoprivredna proizvodnja. Jer, tu se mogu najviše osetiti benefiti takvog modela poljoprivrede", pojasnio je Farkaš.
S druge strane, i u nekim svetskim razmerama postoje dobra iskustva primene tog pristupa u ratarskoj proizvodnji, odnosno prilično su razrađena neka pravila, jasnije je definisan okvir.
"Kod višegodišnjih zasada, međutim, to nije toliko prisutno, iako je činjenica da je principe regenerativne poljoprivrede ovde još jednostavnije primeniti, jer su mnogi elementi već prisutni, već se primenjuju, sami ih treba malo drugačije modelovati", objašnjava.
Pored elemenata regenerativne poljoprivrede, zadatak inovacionog eksperimenta je i primena integralne zaštite bilja u voćarstvu. To zapravo znači da se protiv štetnih agenasa u poljoprivredi sprovoditi tretmani samo onda kada je to zaista neophodno.
"Ranije smo posejali cvetne pojaseve, a instaliran je i burkard aparat sa zadatkom da ustanovi kada su u vazduhu prisutne spore Blumeriella jaapii, gljivičnog oboljenja koje pravi ozbiljne probleme u proizvodnji višnje, kako bismo višnjik tretirali samo u slučaju njihovog prisustva u voćnjaku", objasnio je Jovan Krndija iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Kragujevac.
Time se, kaže, značajno smanjuje upotreba zaštitnih preparata, a samim tim i njihov uticaj na polinatore, pre svega populaciju divljih i gajenih pčela, ali i generalno smanjuje se zagađenje životne sredine.
"U ovom ogledu, inače, mi izbegavamo korišćenje insekticida, već je ideja da se protiv štetnih insekata: trešnjine muve i trešnjine vaši, borimo biloškim sredstvima a ne organo-sintetičkim preparatima, kao što je to slučaj u konvencionalnoj proizvodnji. Krajnji cilj je da dobijemo proizvod koji će biti zdravstveno ispravan i potpuno bezbedan za potrošača, a u isto vreme da se sačuva i zaštiti biodiverzitet", dodao je.
Eventualno prisustvo spora Blumeriella jaapii prati se ne samo burkard aparatom, nego i stacionarnim hvatačima spora, a primenjuje se i tradicionalna metoda kontrole opalog lišća.
Suština je da se voćarima signalizira najbolje vreme za tretman.
"Time bismo izbegli da se tretiranje voćnjaka određuje napamet, što najčešće znači ili prerano, ili prekasno, ili onda kad tretman opšte nije potreban", rekao je stručnjak.
(EUpravo zato/Dnevnik)
