Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda EU ostao je stabilan u junu, sa blagim padom u odnosu na maj, ali i dalje iznad nivoa iz 2024. godine. Uvoz je pao u poređenju sa majem, ali je i dalje viši u odnosu na prošlu godinu, pokazuju podaci iz saopštenja Evropske komisije.
Ukupni trgovinski suficit je zabeležio oporavak, iako je i dalje ispod prošlogodišnjeg, zbog viših uvoznih cena.
Izvoz na mesečnom nivou opao, na godišnjem bolji od 2024. godine
Izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda EU u junu iznosio je 19,1 milijardu evra, što predstavlja pad od 4 posto u odnosu na maj, ali i dalje 2 posto više nego u junu 2024. godine. U prvoj polovini 2025. godine kumulativni izvoz je dostigao 118,7 milijardi evra, što je povećanje od 2,6 milijardi evra (+2 posto) u odnosu na isti period 2024. godine.
Najveći izvoz bio je u Veliku Britaniju, koja je učestvovala sa 27,6 milijardi evra (+1,2 milijarde, +5 posto), podržano visokim cenama kakaa i čokolade. Slede Sjedinjene Američke Države i Švajcarska.
Suprotno tome, izvoz u Kinu pao je za 670 miliona evra (−10 posto) zbog smanjene potražnje za žitaricama, dok je izvoz u Tajland opao za 242 miliona evra, delom iz istog razloga.
Proizvodi od kakaa i kafe i dalje su podržavali rast. Izvoz kafe, čaja, kakaa i začina porastao je za 1,8 milijardi evra (+38 posto), što odražava gotovo dvostruko povećanje cena kakao paste, maslaca i praha, uz 30 posto rast cena kafe. Izvoz čokolade i konditorskih proizvoda porastao je za 1 milijardu evra (+20 posto), dok je izvoz mlečnih proizvoda dodao 635 miliona evra (+7 posto), uprkos nižim količinama.
Istovremeno, izvoz žitarica opao je za 1,5 milijardi evra u prvoj polovini godine (−22 posto), zbog pada količina od 27 posto, dok je izvoz maslina i maslinovog ulja opao za 572 miliona evra (−15 posto) jer su niže cene nadmašile veće količine. Izvoz neprehrambenih proizvoda takođe je pao (−12 posto), uglavnom zbog nižih cena biljnih vlakana.
Uvoz 15 posto viši nego u junu prošle godine
Uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda EU u junu iznosio je 15,3 milijarde evra, što je pad od 10 posto u odnosu na maj, ali i dalje 15 posto više nego u junu prošle godine. Od januara do juna, kumulativni uvoz dostigao je 96,8 milijardi evra, što je povećanje od 13,5 milijardi (+16 posto) u odnosu na isti period prošle godine.
U tom periodu, Obala Slonovače zabeležila je najveći rast (+2 milijarde, +66 posto), što odražava visoke cene kakaa. Slede Kanada (+1,2 milijarde, +101 posto) zbog povećanog uvoza žitarica i uljane repice. Uvoz iz Kine porastao je za 946 miliona evra (+22 posto), a iz Brazila za 838 miliona evra (+10 posto). Suprotno tome, uvoz iz Ukrajine pao je za 891 milion evra (−13 posto), dok je iz Rusije opao za 566 miliona evra (−73 posto).
Visoke cene sirovina dovele su do većeg dela rasta. Uvoz kafe, čaja, kakaa i začina porastao je za 8,1 milijardu evra (+60 posto), voća i orašastih plodova za 2,3 milijarde evra (+18 posto), a konditorskih proizvoda i čokolade za 433 miliona evra (+36 posto).
Neprehrambeni proizvodi povećali su se za 492 miliona evra (+10 posto), dok su perad i jaja porasli za 356 miliona evra (+30 posto). Suprotno tome, uvoz maslina i maslinovog ulja pao je za 466 miliona evra (−43 posto), a šećera i izoglukoznog sirupa za 332 miliona evra (−32 posto).
Trgovinski bilans
Trgovinski suficit EU u oblasti poljoprivredno-prehrambenih proizvoda dostigao je 3,8 milijardi evra u junu, što predstavlja skok od 32 posto u poređenju sa majem.
Međutim, na 21,9 milijardi evra za prvu polovinu 2025. godine, suficit je i dalje 10,9 milijardi niži (−33 posto) nego u istom periodu 2024. godine, što odražava rast troškova uvoza.
(EUpravo zato.rs)
