U julu je prodaja u maloprodajnim objektima u evrozoni pala za 0,5% u odnosu na jun, što je malo više nego što su ekonomisti očekivali (predviđali su pad od 0,3%).
Sličan trend se desio i u celoj Evropskoj uniji, gde je prodaja pala za 0,4% u istom periodu.
Ovo praktično znači da su ljudi u julu kupovali malo manje stvari nego u junu- posebno se smanjila kupovina goriva za automobile (pad od 1,7%) i osnovnih proizvoda kao što su hrana, piće i duvan (pad od 1,1%).
Posmatrajući pojedinačne zemlje, najveći pad maloprodaje dogodio se u Hrvatskoj (4%), Estoniji (2%) i Nemačkoj (1,5%), dok su sa druge strane Litvanija, Letonija i Holandija imale porast prodaje, što pokazuje da situacija varira od zemlje do zemlje.
Kada se gleda šira slika i poredi sa istim mesecom prošle godine, maloprodaja je ipak porasla - za oko 2,2% u evrozoni i 2,4% u celom EU. Ipak, taj rast je nešto slabiji nego što su ekonomisti očekivali.
Ukratko, iako ljudi generalno kupuju više nego prošle godine, u julu je došlo do blagog usporavanja i pada prodaje u odnosu na prethodni mesec, što može ukazivati na opreznija trošenja ili ekonomske nesigurnosti.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
