Komisija ima plan da smanji uvoz gvožđa i čelika: "Ne možemo biti jedina sila koja dopušta raspad domaće industrije"

EU je prošle godine uvezla gvožđe i čelik u vrednosti 39.5 milijardi evra, pokazuju podaci Eurostata. Vrednost izvoza dostigla je, pak, 32.3 milijarde evra.

Od 2019. do 2024. isporuke evropskog čelika u Meksiko porasle su za 54.1 odsto. Snažno je porastao i izvoz u SAD, za 51.1 odsto.

EU je istovremeno snažno povećala uvoz čelika i gvožđa iz Indije, za 89.2 posto, a skočio je i uvoz iz Južne Koreje, za 43.

"Niko danas ne poštuje propise Svetske trgovinske organizacije"

Evropski proizvođači čelika muku muče s visokim cenama energije i sa azijskom konkurencijom, a sada strahuju i od novog talasa jeftinog uvoza jer je SAD uveo carine na uvoz od 25 odsto.

"Niko danas ne poštuje propise Svetske trgovinske organizacije, svima je prioritet nacionalna sigurnost i EU ne može biti jedina sila koja dopušta raspad domaće industrije", rekao je za Rojters izvršni potpredsednik Evropske komisije Stefan Sežurne.

Izvoz u SAD više se ne isplati zbog 25postotnih carina i Sežurne predviđa da će proizvođači iz Kanade, Indije i Kine pokušati da plasiraju više čelika na evropsko tržište.

Komisija je pripremila niz trgovinskih mera koje bi trebalo da podrže posrnulu domaću metalurušku industriju i, prema nacrtu plana koji je Rojters dobio na uvid, proučava mere obuzdavanja uvoza.

Sežurne je nadležan za kreiranje industrijske strategije Unije i navodi da će prvo smanjiti uvozne kvote za nekoliko vrsta čelika.

Mera će stupiti na snagu 1. aprila i trebala bi smanjiti uvoz čelika za oko 15 odsto. Uvoz čelika izvan propisanih kvota podleže carinama od 25 odsto.

"Pred nama je i izazov predviđanja mogućih tenzija, ratova i pandemija u budućnosti, a videli smo šta se dogodilo s ruskim plinom.Trebalo bi da se pobrinemo da se s čelikom ne dogodi isto što se dogodilo s plinom", kaže Sežurne.

"Bez čelika nema ni obrambene industrije ni automobila"

Čelik će, prema njegovim riječima, odigrati ključnu ulogu u obnovi vojno-industrijskog kompleksa EU nakon rata u Ukrajini i EU ne želi da zavisi od uvoza. Važeće mere zaštite trebalo bi poduprijeti i očekivana izmjena propisa o javnoj nabavi u 2026. godini, koja bi trebala dati prednost europskom čeliku.

Evropska investiciona banka sastavila je paralelno pilot-program koji bi trebalo da zagarantuje da će se prednost pri sklapanju dugoročnih ugovora o električnoj energiji davati proizvođačima čelika i aluminijuma.

Pojedinosti o tom projektu biće objavljene u drugom tromesečju 2025.

"Želimo da zadržimo svoj čelik u Evropi i želimo da imamo mogućnost da ga recikliraju u Evropi. To je strateško pitanje. Bez čelika nema ni obrambene industrije ni automobila, a mi želimo sačuvati svoju privredu", poručio je Sežurne.

U trećem tromesečju EK će objaviti i predlog novih mera koje će zameniti pojačane zaštitne mehanizme budući da, prema propisima Svetske trgovinske organizacije, mogu ostati na snazi samo do 30. juna 2026. godine. Novi mehanizam biće, prema Sežurneu, znatno stroži, ali Komisija tek treba utvrditi pojedinosti.

(M.A./EUpravo zato/index.hr)