Prema podacima Eurostata, žene u EU su u proseku 2023. godine zarađivale 12 odsto manje od muškaraca. Direktiva o transparentnosti plata, koju države članice moraju uvrstiti u svoje nacionalne zakone do juna 2026, ima cilj da smanji ovaj jaz.
Međutim, određene poslovne organizacije protive se pojedinim odredbama i zalažu se da se izveštajna obaveza ograniči na kompanije sa manje od 50 zaposlenih, umesto na one sa 100 do 250 radnika.
Evropska konfederacija sindikata (ETUC) procenjuje da bi blokiranje transparentnosti plata žene u EU koštalo najmanje 4,8 milijardi evra godišnje, a potencijalno i do 7,2 milijarde evra. To znači gubitak od 465 do 700 evra po ženi godišnje.
I pored ovih napora, transparentnost plata u oglasima za posao ostaje na niskom nivou u nekim od najvećih evropskih ekonomija, uključujući Nemačku, gde je stopa ispod 20 odsto, prema podacima platforme za zapošljavanje Indeed.
Sindikati traže strože mere
"Evropska komisija mora uključiti snažne mere za podršku jednakim platama u svojoj predstojećoj Mapi puta za ženska prava", izjavila je Izabel Šoman, zamenica generalnog sekretara ETUC-a.
"Jednakost napreduje uz transparentnost. Što više osvetlimo diskriminaciju, to ćemo lakše naterati poslodavce da preduzmu mere za njeno rešavanje".
ETUC procenjuje da preduzeća u Evropi sa 100 do 250 zaposlenih – koja bi mogla biti izuzeta iz obaveze transparentnosti – zapošljavaju više od 10 miliona žena.
"Kompanije se stalno žale da su preopterećene regulativom, ali su upravo žene te koje su decenijama preopterećene niskim platama", naglašava Šoman.
ETUC ističe da je transparentnost plata ključni mehanizam kojim žene i sindikati mogu smanjiti rodni jaz u zaradama.
Koliko bi žene izgubile?
ETUC je izračunao da bi smanjenje rodnog jaza u platama za 15 odsto smanjilo razliku u primanjima za 10,4 miliona žena zaposlenih u firmama sa 100 do 249 radnika sa 4.640 evra na 3.944 evra godišnje. To bi značilo povećanje plate od oko 700 evra po ženi, odnosno ukupno 7,2 milijarde evra.
Ako bi smanjenje bilo 10 odsto, razlika bi pala na 4.176 evra godišnje, što bi ženama donelo oko 465 evra više. Isključivanje ovih radnica iz mera transparentnosti plata koštalo bi ih 4,8 milijardi evra godišnje.
Transparentnost najniža kod visoko plaćenih poslova
Podaci Indeed-a pokazuju da je transparentnost plata najniža u visoko plaćenim sektorima. Među analiziranim zemljama, sektori čišćenja, vožnje, obrazovanja i ugostiteljstva imaju najviši nivo transparentnosti.
S druge strane, industrijsko inženjerstvo, softverski razvoj, informacioni dizajn, projektni menadžment i pravo su među najmanje transparentnim sektorima.
Poslodavci u industrijama sa visokim platama ređe objavljuju iznose plata u oglasima. Ovaj trend je prisutan u pet zemalja, izuzimajući Holandiju.
Na primer, u Francuskoj je transparentnost plata u niskoplaćenim poslovima iznosila 68 odsto, dok je u visokoplaćenim sektorima pala na 39 odsto. Ova razlika je još izraženija u Irskoj – 57 odsto u niskoplaćenim poslovima naspram 18 odsto u visoko plaćenim pozicijama.
(EUpravo zato/Euronews)
