Podaci evropske agencije za statistiku ne ostavljaju prostor za sumnju – ekonomske razlike između žena i muškaraca i dalje su prisutne u velikom delu Evrope. Iako je Evropa lider u pogledu rodne ravnoteže prema izveštaju Global Gender Gap 2023 Svetskog ekonomskog foruma, ove nejednakosti i dalje predstavljaju ozbiljan izazov.
Prema poslednjem izveštaju Eurostata, u 2023. godini žene u EU zarađuju 12 odsto manje od muškaraca. To znači da žene zarađuju samo 88 evra za svakih 100 evra koliko zarade muškarci.
Rodni jaz u platama u EU bio je 16 odsto 2013. godine, što znači da je u poslednjih deset godina smanjen za četiri procentna poena.
Ovaj pokazatelj koristi "neprilagođeni rodni jaz u platama", koji predstavlja razliku u prosečnim bruto satnicama muškaraca i žena izraženu kao procenat bruto satnice muškaraca. U 2023. godini, neprilagođeni rodni jaz varirao je od -0,7 odsto u Luksemburgu, gde žene zarađuju više od muškaraca, do 19 odsto u Letoniji.
Ovi podaci postaju još jasniji ako prikažemo koliko žene zarađuju za svakih 100 evra koje zarade muškarci. Na primer, u Letoniji žene zarađuju samo 81 evro na svakih 100 evra muškaraca, dok u Austriji i Češkoj Republici zarađuju po 82 evra.
Ove razlike postaju još izraženije kada se sagledaju mesečne plate. Na primer, u Austriji, sa prosečnom platom od 2.000 evra, žene bi mesečno zarađivale 360 evra manje od muškaraca.
Jedina zemlja EU gde žene zarađuju više od muškaraca
Luksemburg je jedina zemlja u kojoj žene zarađuju više od muškaraca (101 evro prema 100 evra).
Najmanje razlike zabeležene su u Belgiji, Italiji i Rumuniji, a to su najbolji primeri kada je reč o rodnoj ravnoteži u platama, nakon Luksemburga.
Kada govorimo o velikim ekonomijama Evrope, rodni jaz u platama i dalje je značajan, osim u Italiji. Nemačka se nalazi na petom mestu među 31 zemljom, sa ženama koje zarađuju samo 82 evra za svakih 100 evra koje zarade muškarci. U Velikoj Britaniji ova cifra iznosi 86 evra, dok u Francuskoj žene zarađuju 88 evra za svakih 100 evra muškaraca.
Za razliku od toga, Španija je samo malo ispod proseka EU sa 91 evrom, dok Italija ima treći najmanji jaz, jer žene tamo zarađuju 98 evra za svakih 100 evra muškaraca.
Kada se analiziraju ključni trendovi, zemlje istočne i centralne Evrope imaju veće neprilagođene rodne razlike u platama, dok južne evropske zemlje kao što su Italija, Španija i Portugal imaju među najmanjim razlikama.
I pored reputacije skandinavskih zemalja po pitanju rodne ravnoteže, Finska, Danska i Norveška imaju veće razlike u platama, što iznenađuje s obzirom na njihov jak imidž u pogledu rodne ravnopravnosti.
Zašto žene zarađuju manje od muškaraca?
Evropska komisija navodi četiri glavna razloga za rodni jaz u platama:
- Prekomerna zastupljenost žena u niže plaćenim sektorima: Oko 24% razlike u platama može se povezati sa sektorijalnom segregacijom, jer žene češće rade u niže plaćenim industrijama kao što su zdravstvena zaštita, obrazovanje i negovanje, koje su često sistematski podcenjivane, piše Euronews.
- Nejednaka raspodela plaćenog i neplaćenog rada: Žene često rade više sati nedeljno, ali se mnoge od tih sati odnose na neplaćeni rad, poput brige o deci i kućnih poslova.
- Stakleni plafon: Pozicija u hijerarhiji značajno utiče na zarade, jer žene često nisu zastupljene na visokim liderkim pozicijama. Na primer, manje od deset odsto izvršnih direktora velikih kompanija su žene.
- Diskriminacija u plati: U nekim slučajevima, žene i dalje zarađuju manje od muškaraca za isti posao ili posao iste vrednosti.
Komisija takođe ističe da većina rodnog jaza u platama u EU ostaje neobjašnjena, jer nije povezano sa obrazovanjem, zanimanjem, radnim vremenom ili sektorom u kojem neko radi.
Komisija poziva na veću transparentnost u plati kako bi se otkrile nepravedne razlike u plati između žena i muškaraca za isti rad.
(EUpravo zato)
