Ekonomija evrozone suočava se sa izuzetnim šokovima povezanima sa trgovinom, odbranom i klimatskim promenama, što bi moglo pojačati nestabilnost inflacije i povećati rizik da rast cena postane dugotrajniji, izjavila je danas predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard.
Ovi faktorionemogućavaju ECB da unapred signalizira svoje buduće odluke o monetarnoj politici, ali istovremeno zahtevaju odlučno insistiranje na cilju inflacije od dva odsto i jasno definisanje načina na koji će banka reagovati na različite ekonomske šokove, kazala je Legardova, prenosi Rojters.
ECB je od juna smanjila kamatne stope šest puta, ali prošle nedelje nije dala nikakav jasan signal o budućim potezima, ostavljajući tržišta u neizvesnosti. Situaciju dodatno komplikuje politika administracije američkog predsednika Donalda Trampa, koja narušava tradicionalnu međunarodnu ekonomsku saradnju.
Legard je kazala da su očekivanja EU u proteklim godinama, a posebno u poslednjim nedeljama, potpuno preokrenuta.
"Videli smo političke odluke koje smo pre samo nekoliko meseci bile nezamislive", rekla je Lagardova.
Fragmentacija globalne trgovine može dovesti do većih i disruptivnijih promena cena, dok povećanje rashoda za odbranu može doprineti daljem rastu inflacije, dok postoji i mogućnost da se ti šokovi međusobno neutrališu, smanjujući pritiske na cene, naglasila je predsednica ECB.
Glavni izazov za ovu instituciju jeste što inflacija jače reaguje na velike ekonomske šokove nego na manje, što bi moglo učiniti rast cena dugotrajnijim problemom. Ona je upozorila da ovakvi nesrazmerni cenovni skokovi, u kombinaciji sa trenutnim mehanizmima formiranja plata, mogu dovesti do dugotrajne inflacije.
„Ako ovakav način formiranja cena postane standard u uslovima velikih ekonomskih šokova, ali se učestalost prilagođavanja plata ne poveća u istom ritmu, inflacija bi mogla postati trajnija," objasnila je ona.
Kako je dodala, veliki šokovi bi doveli do bržeg prenosa cena na inflaciju, dok bi plate morale da prate taj rast u fazama.
Legardova je navela da ECB ne može obećati da će inflacija uvek biti tačno dva odsto, niti može dati precizne smernice o budućoj politici. Međutim, banka mora oblikovati svoju monetarnu politiku tako da inflacija uvek teži ciljanom nivou od dva odsto na srednji rok i mora jasno definisati kako reaguje na određene ekonomske šokove, kako bi građani i kompanije znali šta mogu da očekuju.
„Možemo biti jasni u vezi sa našom reakcijom - kako će nas određene promene u ekonomiji verovatno pogoditi i na koje podatke ćemo se oslanjati prilikom donošenja odluka," zaključila je čelnica Evropske centralne banke.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
